Буди одговоран...
према духу и телу!
Театрић Музеја - сваке суботе у 11 сати
Археолошка конференција
„Словени и њихови суседи у 1. миленијуму н.е.“
Платформа еМУЗЕЈ

Тимофејева пшеница и дивља тимофејева пшеница

.

Нове врсте у Археоботаничкој башти:

Тимофејева пшеница и дивља тимофејева пшеница

Прошле јесени, 23. октобра, у Археоботаничкој башти Музеја Војводине из земље су истовремено никле прве влати двеју пшеница: тимофејеве пшенице (Triticum timopheevii) и дивље тимофејеве пшенице (Triticum armeniacum). Обе су тетраплоидне врсте. Дивља тимофејева пшеница још увек може да се пронађе у пределу Блиског Истока и широј околини, укључујући Закавказје. Дивљу тимофејеву пшеницу карактерише висок садржај протеина у зрну (30%). Осим тога биљка је отпорна на болести, нпр. пепелницу и гар. Међутим, ову плевну пшеницу одликују лоши приноси, као и ломљив клас.

Тимофејева пшеница је демистификована форма дивље тимофејеве пшенице. Гајила се као популација помешана са једнозрном пшеницом (T. monococcum) у западној Грузији где ју је открио Жуковски 1922. Има компактан клас (40‒45 класића/10 цм класно вретено) који се при зрењу ломи на класиће. У класићима се налазе по два зрна. Осје је меко, танко и 4‒7 цм дугачко. Тимофејева пшеница се адаптирала на хладну, влажну, алпску климу. Незахтевна је на топлоту и отпорна на прекомерну влагу. Од зрна се добија брашно високог квалитета од којег се прави одличан хлеб. Тимофејева пшеница је позната по томе што је резистентна на широку лепезу болести.

Која је веза ове две врсте са нашим подручјем? Пре три деценије на археолошком локалитету Феудвар код Мошорина откривена је већа залиха угљенисане пшенице, за археоботаничаре чудног зрна и још чуднијих рачви класића. Пронађена је у бронзанодобном слоју овог археолошког насеља. На почетку се веровало да је то у ствари „недозрела двозрна пшеница“. Међутим, налази ове „недозреле двозрне пшенице“ почели су да се множе не само на Балкану, већ и у Централној Европи. Осим у бронзаном добу, новооткривена пшеница се појавила и у неолитским насељима. Просторно су почели да се издвајају центри распростирања. Један од центара је и југоисточни део Панонске низије. Ту се издвајају три каснонеолитска насеља: Горжа у Мађарској, Ујвар у Румунији и Борђош у Србији. Иако је од проналаска угљенисаних зрна ове пшенице протекло три деценије, у археоботаничкој литератури ова пшеница се још увек води под радним називом „нова плевичаста пшеница“ („new glume wheat“). Морфолошки, угљенисани налази ове врсте се најбоље поклапају са тимофејевом пшеницом. Међутим, још увек се чека потврда коју би требала да пружи анализа древног ДНК. Оно што знамо је да су класови пшенице пронађене на Феудвару били много краћи од класова двозрне и једнозрне пшенице и крупника. То значи да је највероватније тимофејева пшеница могла лако да се препозна на њиви у односу на остале врсте пшенице. Није била међу главним житарицама у биљној привреди бронзанодобног Феудвара. Имала је, вероватно неку посебну намену. За разлику од бронзаног доба, чини се да је улога ове пшенице била много значајнија у касном неолиту. Узгајала се, вероватно, као озими усев.

Александар Медовић, археоботаничар