Анзихтскарта Сентандреје

 

 Сентандреја је питоми, чаробни, барокни градић, који је смештен на обали Дунава, недалеко од Будимпеште. Калдрмисане улице, једноспратне куће, капије од кованог гвожђа, и неколико православних храмова на малом простору, враћају нас у 18. век. Као седиште Срба чинио је важну карику у прошлости српског народа, који је Сентандреју економски и културно јачао и улепшавао.

 Музеј Војводине чува неколико разгледница Сентандреје, међу којима се својом лепотом истиче ова колорисана анзихтскарта са приказом трга. Главни градски трг краси еснафски барокни крст, израђен од мермера и украшен кованим гвожђем, који су сентандрејски трговци подигли 1763. године, из захвалности што их је мимоишла епидемије куге. На лепо украшеном каменом постољу подиже се тространа пирамида од црвеног мермера која је са свих страна украшена са по четири полукружне иконе. Врх пирамиде уоквирује расцветано ковано гвожђе, из којег израња лепо обликован гвоздени крст са представом распећа. Крст је је ограђен кованим гвожђем у стилу касног рококоа.

 На другим разгледницама Сентандреје најчешћи мотиви су панорамски прикази, обале реке и сентандрејски православни храмови са епископским двором. Изузев оних на којима је приказана Сентандреја, у музеју се чувају и разгледнице других места у данашњој Мађарској, попут Будимпеште, Ловре, Баје, Српског Ковина, Грабовца, Сегедина, Балашђармата и Дунафелдвара.

 

Милкица Поповић, историчар, музејски саветник