Келтска тетрадрахма (остава Крчедин II)
Другу половину последњег миленијума пре Христа у западној и средњој Европи обележава млађе гвоздено доба, односно латенска култура, као израз бројних келтских заједница које су у другој половини 4. века пре Христа населиле средње Подунавље и Поморавље. При повратку након пораза у походу на хеленско светилиште Делфе 279. године пре Христа, један део подунавских Келта се трајно населио у Срему. Тако је настала популација чије нам је име познато из античких писаних извора – Скордисци.
Скордисци су у своју заједницу укључивали чак и различите аутохтоне заједнице панонског становништва. Међуречје Саве и Дунава остаје њихов матични простор до освајачких похода Римљана на самом крају старе ере када су западнији Таурисци и Скордисци изгубили самосталност. Са насељавањем Келта наших подручја, поред нових облика ратничке опреме, оруђа и накита, долазе и нова, дотад непозната технолошка знања, која су у знатној мери унапредила свакодневни живот. Међу технолошким новинама као што су лончарско коло – витло, различити облици оруђа, као последица квалитетније продукције гвоздених предмета, од којих се нека први пут појављују са Келтима, треба навести и појаву новца, чије је самостално ковање од средине 2. века пре Христа означило почетак новчане привреде на овим просторима. Појава новца, као договореног стандарда вредности у трговини, повезује се са келтским најамницима који су исплаћивани у новцу, који су они чували као драгоцен метал. Касније почиње процес имитирања македонског новца, и то најчешће тетрадрахме македонског краља Филипа II (оца Александра Великог). У почетку су ове копије биле блиске оригиналима, да би касније све више добијале сопствени израз. Одређивање места на којима се ковао келтски новац је могуће на основу дистрибуције налаза појединих типова, који вероватно показују постојање економских и политичких јединица, односно појединих племенских заједница које су их емитовале, а нису прихватале новац других заједница. Они се користе заједно са мањим номиналима све до прве деценије 1. века када их потискује римски денар.
Далибор Недвидек, музејски саветник, нумизматичар
