Петар Матић – Дуле: Век за хероја
Једно од најистакнутијих одличја у СФРЈ био је Орден народног хероја, додељиван за исказивање ванредне храбрости у току Народноослободилачке борбе (НОБ). Додељено је око 1.400 ових одличја, а многа су додељена тек постхумно, најхрабријим партизанским борцима и револуционарима. Последњи живи Народни херој Петар Матић – Дуле из Ирига данас слави свој 100. рођендан.
Петар Матић Дуле је рођен 6. јула 1920. године у Иригу. Одрастао је у бројној и имућној земљорадничкој породици. Као млад се прикључио левичарским струјањима у родном Иригу, а 1940. године примљен је у чланство КПЈ. Након окупације Срема од стране НДХ, организовао је прве партизанске групе, које су се окупљале на Фрушкој гори и борио се у тзв. Иришкој чети – првој оружаној формацији у Срему, са којом је ушао у састав Подунавског партизанског одреда. Организовао је прихват одбеглих политичких робијаша из сремскомитровачког затвора, који су утицали на разбуктавање устанка на Фрушкој гори.
Од првих дана устанка Дуле се истицао ванредном храброшћу и умешношћу у организовању борбених акција, тако да је 3. маја 1943. именован за команданта III војвођанске бригаде, са којом је дејствовао против окупатора широм Срема. Те године Дуле је организовао и чувени „Велики транспорт“ – караван помоћи у људству, храни и другим потребштинама, који је народ Срема упутио партизанским јединицима у источној Босни. Након борби у Босни и повратка у Срем, новембра 1943. постављен је за команданта I сремског одреда, а априла 1944. за команданта VI војвођанске бригаде. Два пута је био рањаван, први пут у току Велике непријатељске офанзиве на Фрушку гору, лета 1942, а други пут у току немачке операције „Корнблуме“ у јулу 1944. Након овог рањавања, Дуле је 17. јула премештен на лечење у Италију. По повратку са лечења, постављен је за команданта Сремске оперативне зоне, а потом, крајем 1944. послат на Војну академију у Москви.
Фрушка гора, пролеће 1944. ( Петар Матић Дуле – трећи слева)
Након рата, Петар Матић – Дуле је завршио Вишу војну академију ЈНА и вршио бројне истакнуте војне функције. За генерала је проглашен у својој 33. години (1953). Био је и политички ангажован као члан ЦК КП Србије и као републички и савезни посланик. Разочаран националистичким политикама које су довеле до разарања Југославије, Дуле се повлачи из ветеранске организације СУБНОР, чији је председник био, и оснива Друштво за истину о НОБ и Југославији. Дуле је и данас активан у Друштву за истину, али и као члан Савеза антифашиста Србије.
Срећан Ти рођендан Друже!
Војислав Мартинов, кустос историчар