Буди одговоран...
према духу и телу!
Театрић Музеја - сваке суботе у 11 сати
Археолошка конференција
„Словени и њихови суседи у 1. миленијуму н.е.“
Платформа еМУЗЕЈ

Неколико фотографија породице Ћурчин из Панчева

.

У Музеју Војводине, у збирци Знамените личности налази се неколико фотографија породице Ћурчин из Панчева. Оне су поклон др Федоре Бикар, истакнутог историчара и дугогодишњег угледног кустоса Музеја Војводине, чијом заслугом су основане бројне музејске збирке у Одељењу за старију историју и сачуван је непроцењив део културне баштине овог простора. С обзиром на то да је Федорина мајка Милеса потицала из поменуте породице Ћурчин, она је сачувала од заборава најлепше успомене на своје претке. Међу њима су и породичне фотографије, од којих је неке поклонила Музеју Војводине.

Породица Ћурчин, Панчево, око 1900.

Породица Ћурчин је крајем 19. и првих деценија 20. века, била једна од најугледнијих грађанских породица у Панчеву. Један од њених достојних представника био је Васа Ћурчин, власник познате трговачке фирме. Са супругом Милесом имао је синове: Милана, Николу и Ђорђа и кћери: Славку, Ану, Драгињу, Софију (Соку) и Мару. Синови Милан и Ђорђе постали су истакнути јавни и културни радници. Најстарији син Никола преузео је очеву радњу која се звала Код златне руже, а касније Ћурчин и Стојановић, а бавила се продајом текстила.

Милан Ћурчин (1880-1960) био је песник, књижевни критичар и публициста. У Бечу је студирао германистику и славистику, а докторирао је на теми о српској народној песми у немачкој литератури (1905). Као доцент Филозофског факултета у Београду (1907–1914) обрађивао је јужнословенске литерарне везе и проучавао дела српских и хрватских писаца. Од 1919. живео је у Загребу, где је покренуо и уређивао часопис Нова Европа, који је излазио до 1941. У младим годинама је био плодан као песник и тада је објавио две збирке: Песме М. Ћурчина и Друге песме М. Ћурчина. Један је од првих модерниста у српској поезији. Богдан Поповић је његове најпознатије песме уврстио у своју Антологију новије српске лирике, а Јован Скерлић га је унео у своју Историју нове српске књижевности. Др Федора Бикар је 2002. године приредила и издала збирку песама Милана Ћурчина, међу којима су посебно занимљиве оне које је бележио на дописницама адресираним на чланове породице.

Милан Ћурчин са супругом Даром, Панчево око 1930.

Ђорђе Ћурчин, Панчево, око 1900.

Ана Драгојлов са породицом и братом Ђорђем Ћурчином, Панчево око 1900.

За Ђорђа Ђоку Ћурчина се зна да се бавио дипломатијом и публицистиком. Као дипломата је службовао у Будимпешти, Цариграду и Одеси, а након 1918. при Друштву народа у Женеви. Софија се школовала у Грацу (умрла је млада), а Славка се удала за др Николу Милутиновића, истакнутог културног радника, публицисту и политичара. Живели су једно време у Панчеву, а затим у Новом Саду, са децом: Иваном, Миланом и Костом. Њихов син Коста је касније постао истакнути историчар и један од првих кустоса историчара у некадашњем Војвођанском музеју.

Ана Драгојлов, рођена Ћурчин, са децом, Панчево 1910.

Др Никола Милутиновић са супругом Славком, рођеном Ћурчин и сином Костом, Панчево 1909.

Из ове породице потиче и познати панчевачки фотограф Михајло, рођен 1854. године, брат Васе Ћурчина. Био је један од првих фотографа у Панчеву, где је након школовања на Минхенској академији, отворио свој фотографски атеље. У приватним колекцијама и породичној заоставштини налазе се његове веома вредне фотографије и то како портретне, тако и екстеријерне документарне фотографије. Нарочито су значајни његови фотографски записи велике поплаве у Панчеву (1888).

 

Породица Ћурчин, Панчево, почетак 20. века

Љубица Отић, музејски саветник - историчар