Фибула са Христовим монограмом из Чуруга

Фибулама, односно запонима, закопчавали су се плаштеви, огртачи, хаљине, као делови одеће у појединим културама. Најбројније су у римској култури, иако су настале знатно раније, а има их и у млађим културама. Осим практичне намене, коришћене су и за украшавање одеће, а неке су имале и симболичко – религијско значење, повезано са веровањима оних који су их носили.

На налазишту Стари виногради у Чуругу пронађена је фибула кружног облика израђена ливењем у бронзи, која у средини круга има представу стилизованог Христовог монограма. Монограм припада типу оних који немају избачено грчко слово „Ро“, већ је оно уклопљено у кружну композицију. Такав тип Христограма налази се на неким од рановизантијских споменика, пре свега на капителима стубова у црквама и богатим саркофазима.

Предмет је нађен у контексту насеља које према осталим налазима припада археолошкој култури Лимиганата, на простору панонског Варварикума. Хронолошки се може определити најраније у крај 3. века или најкасније у 4. век. Још две такве фибуле познате су из Таванкута код Суботице и са Космаја, јужно од Београда. Ови ретки предмети говоре о процесу прогона хришћана и постепеном прихватању хришћанства. На простору Варварикума су од изузетног значаја, зато што се о процесу ширења хришћанства међу варварима римског доба, готово ништа не зна. Овакав налаз указује на могуће избеглице, хришћане, који су у то време били жестоко прогоњени на суседној, римској територији, поготово у области данашњег Срема. Избеглице су доспеле на територију данашње Бачке, међу тадашње становништво, које римски писац Амијан Марцелин назива Лимигантима, где су нашли уточиште пред прогоном.

Станко Трифуновић, музејски саветник, археолог