Појас ратника из Сланкамена

У разним културама мушкарци и жене опасивали су кожни појас преко одеће коју су на себи носили. У савременом српском језику, код војника се такав појас зове опасач.

Предмети израђени од коже углавном не остају сачувани да би могли бити откривени приликом археолошких ископавања. Појасеви су најчешће имали металне копче, које су служиле за причвршћивање. Поред копче, на појас су могли бити нашивани или нитнама аплицирани разни метални делови, као што је то случај са остацима појаса ископаним у гробу 8. века у Сланкамену, на археолошком налазишту Чаревци. На једном крају појаса налазила се копча, а на другом метални језичак, који је са појаса висио слободно када је закопчан. Одмах уз копчу налазила се гајка и још један метални део у облику елисе. Овај део служио је да се о њега нешто закачи, најчешће нож са кожном футролом.

Између крајева, дуж појаса висило је неколико уских, малих кожних каишева. Они су металним делом били аплицирани на појас, а на другом крају висили су метални језичци. Између тих каишева, на појас су нашиване металне плочице, са малим привесцима. Метални делови имали су углавном украсну улогу, а на каишеве се по потреби могло нешто и окачити или привезати. Сви метални делови пронађени у гробу, израђени су од бронзе, ливењем, и сви су богато украшени фигуралним мотивима, у виду врежа и грифона – фантастичних, митских створења.

Овако богате појасеве носили су мушкарци, углавном ратници. Они чине део археолошке културе Другог аварског каганата, чији су носиоци углавном били Авари и Словени. Сматра се да су због богатства детаља, осим практичне улоге, означавали и статус власника. Присуство митских створења као украсног мотива имало је можда и заштитну улогу, повезану са религијом оних који су такве појасеве носили. Сама концепција појаса много је старија и настала је по угледу на византијске – ромејске, односно још раније, римске војничке појасеве.

Станко Трифуновић, музејски саветник, археолог