Магична својства ћилибара
Према древном симболичком тумачењу ћилибар представља душевну нит која индивидуалну енергију повезује са космичком, а индивидуалну душу са универзалном. Он симболизује сунчеву, духовну и божанску привлачну снагу. Са становишта ботанике, ћилибар је фосилизована биљна смола у којој је нађено чак више од двадесет хемијских елемената.
Спада у полудраго камење, иако није минерал. Једно од опште познатих својстава ћилибара је да има магнетна својства, односно да се трењем наелектрише. Наиме, још је Талес из Милета проучавао његова електростатичка својства, па је електрицитет и добио име по грчком називу за ћилибар – електрон. Још једно од изузетних својстава ћилибара је то да чува органске твари и организме који су се у њему нашли док је смола још била свежа. Захваљујући томе, остали су нам сачувани бројни примерци флоре и фауне, који сведоче о живом свету пре више десетина милиона година.
Међутим, својства по којима је ћилибар посебно цењен и због којих је од памтивека употребљаван су његова природна лепота и боја. У природи се проналази у аморфном облику и прекривен скрамом, али се веома лако обрађује при чему не губи ништа од својих природних својстава. Након обраде и глачања добија на прозрачности и сјају, што га чини посебно погодним за израду накита. На територији Војводине накит од ћилибара најчешће проналазимо на некрополама које се приписују Сарматима. Постоје претпоставке да су управо они имали кључну улогу у промету ћилибара и да су од II века наше ере преузели водећу улогу у трговини и обради ове материје.
Као занимљив пример, издваја се огрлица са перлама од ћилибара, пронађена током археолошких истраживања на Тителском брегу 1960. године. Потиче из дечијег гроба, у којем су поред скелета пронађени следећи налази: једна мала керамичка посуда, смештена код ногу покојника, дечија наушница од бронзане жице и ова ниска коју чине чак 166 перли. Веома је декоративна, при чему њеној лепоти и атрактивности посебно доприноси разноврсност перлица од којих је сачињена. Направљене су од различитих материјала – стаклене пасте, шкољки и ћилибара, разноврсних су облика и изузетних боја. Минуциозна израда указује на врхунски рад старих мајстора.
На овом налазишту је истражено укупно девет гробова, од којих је чак пет било дечијих. Осим тужног сведочанства о великој смртности деце крајем IV века, појединости о начину сахрањивања пружају нам увид у веома важан сегмент прошлости, а то је однос једне заједнице према најмлађим члановима друштва. Пажљивим проучавањем погребног третмана може се закључити да нема разлике у сахрањивању деце и одраслих – оријентација скелета била је иста као и код одраслих, крај ногу су им биле положене керамичке посуде и оно што је посебно важно – у свих пет гробова пронађен је пажљиво израђени дечији накит. Ту су прстење од бронзане жице, бронзане фибуле, огрлице са привесцима од пробушених новчића, као и наруквице и огрлице од шарених стаклених перли. Све ово указује на то да су деца у овој заједници, још од детињства, била равноправни чланови друштва којима је поклањана велика љубав и пажња.
Мр Лидија Баљ, музејски саветник – археолог
