Буди одговоран...
према духу и телу!
Театрић Музеја - сваке суботе у 11 сати
Археолошка конференција
„Словени и њихови суседи у 1. миленијуму н.е.“
Платформа еМУЗЕЈ

Спорт „по шумама и горама“ – о војвођанским партизанима и спорту за време Другог светског рата (I део)

.


Фудбалски тим Шесте војвођанске бригаде у Гргуревцима, 1944. година

Многи припадници покрета отпора у Војводини су пре почетка Другог светског рата били активни у разним спортским друштвима, фудбалским клубовима, боксерским, соколским и другим удружењима. Међу војвођанским партизанима су били и бројни прослављени спортисти, као што су државни рекордер и балкански првак у троскоку Јован Микић Спартак (погинуо приликом ослобађања Суботице 1944), државни првак у скоку у даљ Јан Булик (убијен у логору Маутхаузен 1942) или репрезентативац у фудбалу Фрањо Гилер. Гилер је уживао углед једног од најбољих југословенских фудбалера, а када је отпочео рат, он одбија да буде мобилисан у СС Принц Еуген дивизију, са образложењем да не жели да учини ништа нажао народу с којим је одрастао и којег је волео. Покушао је да се прикључи партизанима у Срему, али је ухваћен и стрељан у Вршцу 1943. године. Од спортисткиња партизанки, Мила Матејић из Вршца је била прва жена на овим просторима која се бавила аеро-једриличарством, а остала је упамћена по пркосу показаном приликом извршења смртне казне у Панчеву 1942, када је одгурнула џелата и сама себи ставила омчу око врата.


Спортске игре у Манђелосу, септембар 1944. година (серију фотографија из Манђелоса је Живан Милисавац поклонио Музеју револуције 1958. године)

С обзиром да су многи борци у партизанским јединицама били активни предратни спортисти, посебно фудбалери, и у сећањима војвођанских партизана је истакнуто да су за време рата користили сваку прилику у тренуцима предаха између маршева и борби како би организовали спортска надметања са омладином места у којима су боравили или са припадницима других партизанских јединица.

Као део прославе празника рада, неколико дана након 1. маја 1944, у Гргуревцима је одржан фудбалски сусрет, колико је познато, први на слободној партизанској територији у Срему. У близини села је била смештена Шеста војвођанска бригада, тако да су у фудбалском мечу снаге одмерили бригадни тим и екипа Команде сремскомитровачког подручја. Играчи нису имали дресове ни копачке, те је одлучено да свако може играти бос или у својим војничким ципелама. Тим Шесте бригаде је добио светлоплаве свилене кошуље, сашивене од остатака падобрана, које је пре њих користила културно-уметничка група за потребе првомајског програма. На дан утакмице, на игралишту испред Гргуреваца се окупило цело село и сви борци. Екипа Шесте бригаде је повела 3:1, а одлучила је њихова боља кондиција. Били су навикнути на сталне маршеве, стога су трчали и играли веома добро. Навијачи су их бодрили узвицима „Напред плави!“ - међутим десетак минута пре краја чуо се повик страже распоређене око села: „Иде фашизам од Радинаца!“ „Плави“ су поскидали дресове и узели пушке, да би испред села дошло до борбе, након које су фашисти принуђени да се повуку у Руму.


Фудбалери ФК Борца из Прхова, 1944. година

После симболички важног догађаја у Гргуревцима, следећа значајна спортска манифестација се одиграла у оквиру Конференције омладине источног Срема у Манђелосу, који је и пре ослобођења Срема био једно од места потпуно слободне партизанске територије. У селу су током септембра 1944. организована спортска такмичења и надметања у атлетици, гимнастици и другим спортовима. Готово сваки омладинац је учествовао у такмичењу, бар у једној дисциплини. Овом спортском догађају су присуствовали и представници америчке војне мисије на челу са поручником Доналдом Ридером, представником обавештајне службе САД-а.

Делатност фудбалских клубова на слободној територији приметна је и у случају ФК Борца из Прхова чији фудбалери су били активни и пре ослобођења, о чему сведочи једна фотографија из 1944. која се налази у Музеју Војводине. Пут ове фотографије, од њених власника до Музеја је веома интересантан. На њој се налази партизан Радован Влајнић, а Радованова мајка је фотографију послала његовој сестри Вери Влајнић која се у то време налазила у логору у Немачкој. Када се Вера вратила из логора 1945, са собом је понела и поменуту фотографију која је затим поклоњена некадашњем Музеју револуције (данашњем Музеју Војводине).

Др Александар Хорват, кустос - историчар