Буди одговоран...
према духу и телу!
Театрић Музеја - сваке суботе у 11 сати
Археолошка конференција
„Словени и њихови суседи у 1. миленијуму н.е.“
Платформа еМУЗЕЈ

Карта Србије и српских земаља Саве Текелије

.

На развој картографије у Србији утицали су бројни историјски, економски и политички услови. Пре 19. века Србија је у географском погледу била готово непозната земља, а знања о њој су била мала, непотпуна, непоуздана и погрешна. Оскудни географски и картографски подаци о српским земљама, крајем 18. века, могли су се наћи само у списима српских црквених великодостојника. Јован Рајић је уз своју чувену Историју приложио две карте: карту Скитије, као прадомовине Словена и карту Паноније и Илирика. Срби су тада по први пут имали прилику да виде карте земаља на чијим просторима су некада живели и где су се стално населили. Осим њега Захарије Орфелин је карте правио на основу руских и немачких извора. Он се уједно сматра најзначајнијим картографом и оснивачем српске картографије.

Сава Поповић Текелија био је велики српски мецена и добротвор. Рођен је у Араду 1761. године, у угледној породици. Био је први Србин који је докторирао права на универзитету у Будимпешти. Задужио је свој народ несебичним радом и активним учествовањем у политичком животу. У Пешти је основао задужбину Текелијанум за помоћ даровитим српским студентима. Изабран је за доживотног председника Матице српске, којој је и завештао велика новчана средства и земљишне поседе.

Текелија се бавио питањем ослобађања српског народа од турске власти. У време Првог српског устанка настојао је да српско питање дигне на међународни ниво. У том смислу, на почетку Устанка, поднео је меморандум најпре француском цару Наполеону, а потом и аустријском цару Францу I, указујући на стратешки значај подручја које насељава српски народ.

Први српски устанак распламсао је патриотска осећања свих Срба ван Србије, а као вид помоћи српском устанку, 1805. године Текелија је у Пешти израдио прву карту српских земаља „Земљоображеније Србске, Босне, Далмације, Дубровне, Црнегоре и ограничних предел“. Карту је штампао ћириличним писмом и неколико стотина примерака, као поклон послао је у Србију, док је нешто мање понео са собом, када је 1811-1812. путовао у Русију ради решавања питања породичног наследства. Ово је прва карта Србије и српског етничког простора на Балкану, коју је урадио један Србин. Она је 1805. године дата као поклон Карађорђу и његовим официрима да би се лакше сналазили на терену, у биткама.

Карта је димензија 54,5 са 71 цм. Веома је прецизно и детаљно урађена. Уписани су већи и мањи градови, села, путеви, реке, планине, море и други детаљи. У доњем левом углу приказана је стилизована фигура млађег мушкарца који придржава велико бело платно окачено о грану изнад њега. На грани дрвета приказана је сова, као симбол мудрости, а на другој се виде делови оружја, сабље и пушке. Са десне стране алегоричне представе, на земљи се налази велика гомила различитих штитова са грбовима и натписима, као што су: Албанија, Херцеговина, Илирија, Босна, Славонија, Епир, Бугарска, Русија и друге. На врху свих штитова налази се овални штит Србије са четири оцила. Ова репрезентативна карта чува се на сталној поставци Музеја Војводине.

Мирјана Лакић, кустос - историчар