Шалений танець, Danyliv Yaroslav, Украјина, 2003. бакропис, сува игла, акватинта; инв. бр. 771.

 Уз помоћ средстава Министарства културе и информисања 2015. године за Музеј Војводине откупљен је рад београдске уметнице Симониде Рајчевић. У питању је један цртеж великог формата из целине која је представљена на изложби Први рез у београдском Салону Музеја савремене уметности 2014. године.

 Жетва се сматра најсвечанијим, најтежим и најважнијим пољским радом у години. Многе жетвене обичаје забележене широм Европе карактеришу покушаји да се дух вегетације сачува након убирања плодова и делује и следеће године, како би се наставио вегетативни циклус. Последњем пожњевеном снопу жита указивана је посебна част. Он је био пожњевен на посебан начин, а потом се од њега плео венац или лутка. Венац се китио цвећем и тракама, а „лутка” је често облачена у женску одећу.

 У Mузеју Војводине се чувају бројни предмети везани за војну историју овог подручја, а посебно је значајна Застава Тителског граничарског пешадијског батаљона.

 Крај 19. и прва деценија 20. века доносе, поред промена у друштвено-економским односима, велико социјално раслојавање становништва. У жељи за модернијим начином живота градско становништво, а постепено и сеоско, успева да осавремени изглед својих кућа, па тако и кухиња. Подразумевала се измена намештаја и увођење штедњака, а самим тим и судова за припремање и одлагање хране. Такође се брижљивије одржава хигијена у целој кући, а нарочито у кухињи. Истовремено се код тадашњих домаћица, у складу с материјалним могућностима породице, јавља и потреба за украшавањем кухињског простора, и то ручним радом који су саме израдиле. Тадашњој породици постаје важније оно што је практично и јефтино, тако да у први план избијају производи домаће текстилне радиности као што су: столњаци, таблети, штрафте и дозиднице. На тај начин, домаћице су искористиле кухињу да би се доказале на многим пољима: у кулинарству, одржавању хигијене и спретности у изради ручног рада.

 Денар – сребрни римски новац, појавио се у монетарном систему Римске републике око 211. године пре Христа. Најранији денари на аверсу имају главу римске богиње Роме, а на реверсу Диоскуре (Кастора и Полукса) на коњима, и натпис ROMA. Око 209. године пре Христа уведена је на денарима ознака X (10 аса), колико је овај сребрни номинал вредео – десет бронзаних новчића Аса. Касније се кују разнолики типови денара који говоре о историји Рима и личностима из познатих патрицијских породица, од којих су настали tresviri monetales, чија је дужност била брига и старање о ковању новца, и који су били и кандидати за сенаторе – најважније званичнике Римске републике. Новац је постао простор за популаризовање породица monetales, a и помоћ у остваривању њихових политичких каријера – могли би рећи – антички мини билборди.