Сваки процес конзервације и рестауарцијe предмета започиње сагледавањем оштећења и прављењем плана истраживачко – испитивачких процеса и метода. На овај начин у могућности смо да одаберемо најбољи, неагресиван приступ третманима конзервације и рестaурације.

 Молитва на Маслинској гори, слика је на основи од металног гвозденог лима, са припадајућим украсним рамом са полиментном позлатом. Пре одабира третмана урађени су испитивачки радови – MSI (мултиспектрална снимања - UV и UVRF), физичко – хемијске анализе материјала концентрисаних на површини сликаног слоја, сондажна испитивања бојеног слоја, фотографисање – дигиталном микроскопском камером као и конзерваторско – рестаураторски третман на предмету (димензије слике без украсног рама 7 x 8 цм).

                                                        Молитва на Маслинској гори

 Прошло је 142 године откако је конгрес великих европских сила у Берлину 1878. године признао независност Кнежевини Србији, Румунији и Црној Гори. Одржан између 13. јуна и 13. јула, на челу са немачким канцеларом Ото Фон Бизмарком као председавајућим, Берлински конгрес је окупио представнике Велике Британије, Русије, Француске, Аустроугарске, Италије, Немачке, Османског царства, Србије, Црне Горе и Румуније. Један од главних разлога за сазивање конгреса је ревизија Сан-Стефанског мировног уговора из марта исте године, сачињеног под великим утицајем Русије. Након значајног пораза турске војске у ослободилачким ратовима кнежевине Србије и Црне Горе (између 1876. и 1878.), Сан-Стефански мир је имао за циљ да обезбеди превласт Русије на Балкану посредством стварања Велике Бугарске. Као директна експозитура руске политике изласка на топла мора, Велика Бугарска би у свом територијалном саставу имала значајне делове северне Македоније, источне Србије све до Ниша, те северног дела Грчке изузев града Солуна и Халкидикија. Притисци међународне политике, посебно Аустроугарске и Велике Британије, натерали су Русију да коначно поништи понуђени мир, а потом је Берлински конгрес приступио поновном прекрајању граница Балкана.

 Милан IV Обреновић био је српски владар доследан политичкој платформи деловања његових претходника на престолу Србије из династије Обреновић, те је и његовом заслугом Србија из Источне кризе на крају изашла као победница са међународно потврђеним статусом независности, коју су јој гарантовале велике силе на Берлинском конгресу 1878. године. Такође, „државни статус“ Србије умногоме је унапређен 1882. године, када је владарски ранг и титула монарха „подигнута на краљевски ниво“, чиме је и држава постала Краљевина.

 На Ликовној колонији Музеја Војводине одржаној 2015. године под слоганом Уведимо илустрацију и стрип у музеје, један од учесника је био и графички дизајнер, илустратор и стрипаџија Ивица Стевановић. Љубитељима девете уметности не треба га посебно представљати, а онима којима није познат треба рећи да је овај духовити Нишлија магистрирао на Новосадској Академији уметности, на смеру Графичких комуникација. Од 2000. године је ванредни професор на истој Академији, где предаје Графику књиге, као и изборни предмет Стрип.

  Српска држава је након ослобођења од Турака почела са оснивањем најважнијих државних и културних институција као што су Народна библиотека (1832), Лицеј (1838), Друштво српске словесности (1841), Народни музеј (1844) и Народно позориште (1868). У време формирања ових институција у употреби су биле чак 43 различите монете страних држава. Први ковани новац у ослобођеној Србији емитован је 1868. са ликом Михаила Обреновића.

 Тенис се у Војводини појавио 1879. године, и то као игра за забаву и разоноду. Играо се у велепоседничким и племићким круговима, као и у војним гарнизонима. Почетак тениског спорта јавља се у водећим местима Војводине – Зрењанину, Сомбору, Суботици, Новом Саду… у Великом Бечкереку – данашњем Зрењанину, 1902, 1903, 1906. године организовани су велики турнири у тенису.