Сви знају за израз „тандара-броћ“. Данас се тумачи као бесмислица, глупост, или којештарија. Али, далеко од тога да су угљенисани делови плодова броћа (Rubia tinctorum L.), пронађени на археолошком налазишту Кале-Кршевица код Бујановца у слоју који потиче из 4/3. века пре нове ере, бесмислени. Броћ, односно бојаџиска трава, или како је код нас још називају бојаџија, а неретко и црвенило се у то време највероватније користила као бојадисер за вуну. Наиме, археолошки налази указују на веома развијену ткачку делатност, а археозоолошки на узгој оваца на овом локалитету. Овај град је неговао интензивне трговачке везе са Егејом.

 Портрет, као самостална ликовна форма, појављује се у српском сликарству у XVIII веку, а нарочито ће постати популаран међу грађанством у ХIX веку када оно преузме водећу улогу у економском и културном развоју. Путем портрета појединац је желео да остави сведочанство о својој улози и статусу у друштву, а уметници су ликовним средствима исказивали одређена значења о портретисаном. Употребом различитих иконографских решења и симболичних атрибута развиће се и различите врсте портрета: меморијални, парадни, идеализовани, алегоријски итд.

 Једно од најистакнутијих одличја у СФРЈ био је Орден народног хероја, додељиван за исказивање ванредне храбрости у току Народноослободилачке борбе (НОБ). Додељено је око 1.400 ових одличја, а многа су додељена тек постхумно, најхрабријим партизанским борцима и револуционарима. Последњи живи Народни херој Петар Матић – Дуле из Ирига данас слави свој 100. рођендан.

 Пастеров завод у Новом Саду основан 1921. године, републичка референтна установа за беснило, проглашен је заштићеним спомеником културе 2001. године. Комплекс Пастеровог завода као споменика културе обухвата главну зграду, дрвену зграду поред главне и бисту Луја Пастера у бронзи између зграда, рад вајара Ђорђа Јовановића из 1932. године.

 Другу половину последњег миленијума пре Христа у западној и средњој Европи обележава млађе гвоздено доба, односно латенска култура, као израз бројних келтских заједница које су у другој половини 4. века пре Христа населиле средње Подунавље и Поморавље. При повратку након пораза у походу на хеленско светилиште Делфе 279. године пре Христа, један део подунавских Келта се трајно населио у Срему. Тако је настала популација чије нам је име познато из античких писаних извора – Скордисци.

 У Збирци савремене уметности Музеја Војводине чувају се и три рада илустратора, аниматора и стрипаџије Милете Поштића настала 2015. године на колонији посвећеној илустрацији и стрипу. Поред љубави према географији и далеким земљама, овог свестраног уметника инспиришу локалне приче, тако да је са великим ентузијазмом прихватио мој позив за учешће на колонији. Инспирацију за циклус ових стрипова пронашао је у свакодневним причама из прошлости овог поднебља. Тема једног стрипа су метле, килограми и вештице, другог узгајање и начин брања хмеља на овим просторима (једна од великих плантажа ове биљке се налазила у Челареву), а трећи је о дудовима којих је некада било свуда по Војводини.