Буди одговоран...
према духу и телу!
Театрић Музеја - сваке суботе у 11 сати
Археолошка конференција
„Словени и њихови суседи у 1. миленијуму н.е.“
Платформа еМУЗЕЈ

Промоција књиге „Грокталице бачких Буњеваца“, ауторке др Сузане Кујунџић Остојић

.

У понедељак, 7. јуна, у 12 сати у Музеју Војводине (Дунавска 35) биће одржана промоција књиге Грокталице бачких Буњеваца, ауторке др Сузане Кујунџић Остојић.

На промоцији ће говорити мр Тијана Станковић Пештерац, директорка Музеја Војводине, др Драго Његован, проф др Јасмина Јокић и проф. др Саша Марковић.

Грокталице су лирско епске песме које су Буњевци донели када су се населили у Бачку са простора Лике, Далматинске Загоре и Херцеговине током 17. века.

Назив грокталице (или гроктуше) су добиле по специфичној техници извођења тзв. гроктањем или гроктењем, што је народни назив за начин певања из гласа, тј. узимањем дубоког гласа из грла, без музичке пратње. За ову врсту  песништва коришћен је и назив старовинске песме, што је заправо био термин којим су Буњевци означавали усмену поезију које су донели из крајева које су насељавали у далекој прошлости.

Осим одгонетања кључних проблема који се постављају приликом проучавања овог значајног корпуса фолкорног наслеђа бачких Буњеваца, ауторка кроз књигу истражује терминологију, начин и околности извођења, сакупљаче и њихов однос према извођачима. Такође ауторка се бави и анализом грокталица из различитих аспеката (лингвистичког, географског, верског, фолклорног).

Промоција ће бити организована уз поштовање свих епидемиолошких мера.

 

Др Сузана Кујунџић Остојић рођена је 1969. године у Суботици. Након завршене средње школе (1989) одлази у Нови Сад на студије на Филозофском факултету – Катедра за Југословенску књижевност и српскохрватски језик. На истом факултету уписује магистарске студије на Катедри за српску и упоредну књижевност код прф. др Николе Грдинића. Магистарски рад на тему Преводи мађарске књижевности у буњевачким часописима, календарима и новинама од 1870 – 1918. године одбранила је 2000. године. По завршетку студија, кратко се бави новинарством и педагошким радом у школама.

У Новинско издавачкој установи Буњевачки информативни центар почиње да ради 2007. године на месту директора и уредника. Активно се бави питањима буњевачког језика, превођењем, писањем научних текстова, уређивањем књига на буњевачком језику за децу и одрасле, покреће и дечији лист на буњевачком језику – Тандрчак. Организовала је три научна скупа о Буњевцима

На место председнице Националног савета долази 2012. године, где се наставља бавити питањима језика, образовања и културе. Аутор је Буњевачке граматике за основну школу, као и других потребних уџбеника – Граматичког и правописног приручника за буњевачки језик (2018) и Речника бачких Буњеваца (2019).

Била је на челу радног тима за стандардизацију буњевачког језика, који за службени проглашен 14. маја. 2021.

Докторске студије уписала је на Филозофском факултету у Београду, код проф. др Бранка Ћупурдије, а дисертацију под називом Антрополошка функција и значење грокталица код бачких Буњеваца одбранила је 2016. године. На основу овог рада настала је и књига Грокталице бачких Буњеваца чији је суиздавач Центар за културу Буњеваца, основан од Националног савета 2016. године,  где др Сузана Кујунџић Остојић обавља функцију управнице.

Активно ради на заштити културно нематеријалне баштине бачких Буњеваца.

Удата је и мајка двоје деце.