Буди одговоран...
према духу и телу!
Театрић Музеја - сваке суботе у 11 сати
Археолошка конференција
„Словени и њихови суседи у 1. миленијуму н.е.“
Платформа еМУЗЕЈ

In memoriam - Предраг Медовић (1930–2021)

.

25. фебруара 2021. године дочекала нас је тужна вест да је у својој деведесет првој години преминуо др Предраг Медовић, научни и музејски саветник у пензији, археолог и један од најистакнутијих стручњака Музеја Војводине.

Предраг Медовић је рођен у Рогатици, 1930. године. Археологију је дипломирао на Филозофском факултету у Београду, где је такође докторирао и стекао научна звања. Током радног века, као археолог радио је у бројним установама – Народном музеју у Ужицу, Музеју града Новог Сада, Покрајинском заводу за заштиту споменика културе, а од 1980. и у Војвођанском музеју, где је створио завидну каријеру. Овде је био руководилац стручних служби, касније оснивач и руководилац Научне јединице, те заменик директора у периоду између 1980. и 1984. године. Руководио је и учествовао на важним истраживачким пројектима. Међу најзначајнијим археолошким истраживањима истичу се вишегодишње кампање – на локалитетима Попов салаш код Каћа, Калакача код Бешке, Батка код Перлеза, Градина на Босуту код Шида (у трајању од 13 година), Брза Врба код Ковина, Сирмијум и др. Заједно са др Бернхардом Хензелом, професором Слободног Универзитета у Берлину, Предраг Медовић организовао је велико међународно интердисциплинарно истраживање локалитета Феудвар код Мошорина и целог Тителског платоа у периоду између 1986. и 1990. године.

Као аутор или коаутор организовао је већи број значајних изложби, попут изложбе Културно благо Војводине у Новом Саду, Београду, Скопју, Загребу, Љубљани, Зрењанину, Бечу и Клагенфурту, Господари сребра у Београду и Новом Саду, те 100 година археологије у Војводини у Новом Саду.

Био је председник Археолошког друштва Војводине и Савеза археолошких друштава Југославије у периоду 1980–1984, те дописни члан Археолошког института СР Немачке. Пензионисан је крајем 1994.

Монографије Калакача (1988), Феудвар (1998, у коауторству са Бернхардом Хензелом), Стубарлија (2007) и Градина на Босуту (2012, у коауторству са Илдико Медовић), данас се сматрају значајном археолошком литературом. Велика љубав, коју је др Предраг Медовић гајио према археологији огледала се кроз популаризацију ове науке на различите начине. Између осталог, публиковано је пет његових научно-популарних књига. Последња књига, под називом 100 најлепших уметничких дела праисторије Европе симболично је из штампе изашла непосредно пред његову смрт. Посветио ју је својој породици као знак захвалности што га је свесрдно подржавала да се бави струком до дубоке старости.

Др Медовић ће остати у памћењу као изузетан стручњак, који је био предан свом позиву и до последњег дана.