Усаглашавање рада музеја са духом времена неопходно је за његов опстанак. Уз пандемију и ванредно стање у још већој мери смо били изложени дигиталном свету, што је довело до брзог прилагођавања пословању у том окружењу. Започели смо акцију под називом „Остани код куће и научи нешто ново“ и „Буди одговоран према духу и телу“. Приче из Музеја деле се на друштвеним мрежама, посета вебсајту Музеја Војводине значајно је порасла, а број пратилаца и прегледа на друштвеним мрежама показао да је потреба за културом и уметношћу већа него икада.

https://www.muzejvojvodine.org.rs/index.php/ostani-kod-kuce-i-nauci-nesto-novo

http://www.muzejvojvodine.org.rs/index.php/budi-odgovoran-prema-duhu-i-telu

https://www.youtube.com/watch?v=bq631Je1fGY

 Светски дан књиге и ауторских права проглашен је на 28. Општој конференцији УНЕСКО-а 15. новембра 1995. године, у знак сећања на 23. април, дан смрти Шекспира, Сервантеса и Де ла Веге, али и дан рођења других великих аутора, међу којима је и Набоков. Идеја о обележавању Светског дана књиге потекла је из Каталоније (Шпанија) где су се, уназад осамдесет година, сваког 23. априла, на св. Ђорђа, поклањале руже и књиге вољеним особама. Главни циљ тог дана био је да охрабри децу да искусе задовољство читања књига и пружи им могућност да добију своју књигу. Сваке године је све већи број земаља које на разне начине учествују у обележавању овог дана.

 Музеј Војводине је разним поводима обележавао овај дан у својој традицији, највише поклањајући пажњу књизи као музејском објекту, али и средству инспирације. С тим у вези уприличена је и изложба Свет књиге, која је гостовала и у другим градовима Србије. Овом приликом на наш сајт поставили смо и каталог те изложбе, у којем, поред одреднице о Светском дану књиге, можете наћи и многе друге термине који на историјско-културолошки и феноменолошки начин приступају бројним аспектима појављивања и постојања књиге кроз векове, у домаћем и светском контексту.

 О књизи као врелу сазнања и чуварима сећања, те о збиркама књига које неприкосновено сведоче о културним прегнућима и дометима, биће речи и на изложби коју ће у мају месецу реализовати Музеј Војводине, под називом Карловачка гимназија као чувар културне баштине.

Мр Лидија Мустеданагић

 Часопис Рад Музеја Војводине (који се до 1992. звао Рад војвођанских музеја) у континуитету излази од 1952. године. У њему се објављују резултати делатности музејских радника и установа у Војводини и њихов научноистраживачки и стручни рад. Садржина публикације је културна историја Војводине у прошлости и садашњости, третирана кроз одговарајуће научне гране, са спорадичним освртима на страну музеологију и дешавања у овој области у свету, као и учешћа која наши музеји и радници имају у том контексту.

 У оквиру сарадње између Музеја Војводине и Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, студенти завршне године основних студија туризма, у пратњи проф. др Татјане Пивац,  посетили су Музеј Војводине.

Педагошка служба Муејског комплекса Кулпин била је део тима у реализацији креативно-едукативних радионица у оквиру међународног пројекта Erazmus+ Let's know each other, са децом ПУ Včielka.

Циљ пројекта је очување материјалног и духовног наслеђа наших предака, упознавање културе и традиције наших простора, те имплeментацијa исте у свакодневним активностима и васпитно-образовном раду са децом предшколског узраста.

Музеј Војводине има дугу педагошку праксу, која почиње практично одмах по оснивању Војвођанског музеја – још давне 1947. године. Одељење за педагошки рад и односе са јавношћу бави се интерпретацијом културног наслеђа, осмишљава и реализује разноврсне програме усмерене ка различитим категоријама посетилаца. Поред редовног тумачења и вођења кроз сталну поставку и тематске изложбе, главна активност Одељења представља креирање едукативних програма, при чему се нарочита пажња поклања едукативним програмима за децу различитог узраста. Подразумева се сарадња са предшколским установама, основним и средњим школама, те факултетима.