Вајат

Вајат (зградица) представља малу дрвену зградицу намењену смештају младих брачних парова. Вајати су најчешће постављани дуж ивица дворишта, окренути према улазним вратима главне стамбене зграде. Број вајата у једном задружном домаћинству зависио је од величине породичне задруге. Колико ожењених људи има у кући, толико око куће има вајата. У њему је усредсређен живот момачаки, девојачки и скоро ожењених задругара. Старија чељад готово да немају у њему удела. Ход сеског живота је од вајата до запећка у соби.

Вајат се најчешће гради од брвана, по узору на велике динарске брвнаре. Правоугаоне је основе, са четворосливним кровом покривеним шиндром „у више спратова“. Обично је одигнут од земље, помоћу четири камена ступца – сохе.

Унутрашње уређење вајата било је веома скромно, ограничено само на најнужнији намештај и опрему потребну за живот младог брачног пара. Чинили су га широки лежај и један или два ковчега за чување постељине и девојачког руха. Уз лежај се обавезно налазила мотка – преметеља, на коју се вешала одећа и постељина. У већим вајатима се налазио и разбој – тара.

Док је главна зграда била средиште породичног окупљања за време обедовања, као и током великих породичних светковина (породичне славе, Божића и свадбе), живот у вајату је био подређен осамостаљивању младих брачних парова и њихове деце. Овакав начин грађења стана, који се састоји из више објеката различитих намена и величина, представља део градитељске традиције карактеристичне за Србе динарског подручја.

Вајат у Бачком Јарку мештани зову зградица, како га називају у њиховом старом завичају. Зградица је 1979. године пренета у Бачки Јарак из села Доње Ратково у општини Кључ.

(Богдан Шекарић, виши кустос, етнолог)