Kupinu – ostrugu (Rubus caesius L.) čini žbun čije tanke grane puze po zemlji, ili se penju po drugim biljkama. Listovi ostruge su nežniji i tanji nego kod obične kupine. Od obične kupine se razlikuju i po tome što su joj listovi uvek trodelni, a na granama ima znatno manje slabih i kratkih bodlji.

Ostruga raste na vlažnim, zapuštenim i neobrađenim mestima, pored reka i na plavnim područjima. Često se nalazi i kao korov na njivama. Jedan arheobotanički nalaz iz okoline Bačkog Dobrog Polja potvrđuje tezu da je ova vrsta bila korov još u mlađem gvozdenom dobu kod keltskih „Pravojvođana“. Iz jedne korpe sa prosom su izdvojene dve ugljenisane semenke ostruge.

U dvorištu Muzeja Vojvodine, u Arheobotaničkoj bašti, postavljeno je strašilo. Zove se Prijap, prema grčkom seoskom bogu plodnosti.

Prijap – seoski bog plodnosti i gradsko "strašilo"

Prema grčkoj mitologiji, Prijap je seosko božanstvo plodnosti, sin Dionisa i Afrodite. Mit kaže da je ljubomorna Hera dotakla bremenitu Afroditu, pa je dete rođeno kao nakaza – sa velikim jezikom, naduvenim stomakom i velikim udom. Užasnuta Afrodita ga je ostavila u planini, a jedan pastir mu se obradovao verujući da će njegova nakaznost obezbediti plodnost životinja i biljaka. Iako je bio pohotljiv i progonio boginje i smrtnice, Prijap je bio dobroćudni bog. Voleo je muziku i piće. Starao se o množenju stoke i rojenju pčela, o njivama, šumama, vinogradima, baštama i voćnjacima. Kao bog telesne ljubavi, on je ljubavnicima davao savete i štitio ih. Verovalo se da je ženama davao plodnost, a onima koji ga nisu poštovali oduzimao polnu moć. Štitio je od uroka, zlih očiju i posedovao proročke sposobnosti.

Zrele, sitne i okrugle jagode su najprijatnije i najzdravije voće. Po svojoj finoj aromi jagoda se izdvaja od ostalog šumskog voća. Tu njenu osobinu su znali da cene i naši praistorijski preci. Nalazi šumske jagode u Vojvodini su dokumentovani na skoro svim praistorijskim lokalitetima. Njeni ugljenisani ostaci pronađeni su i na Petrovaradinskoj tvrđavi.

Šumska jagoda je trajna mala zeljasta biljka. Veoma je robusna; čak se može reći i da je agresivna. Raste u šumi, uz grmlje, šikare i živice, a na pojedinim mestima gradi mirisne ćilime. Razmnožava se pomoću vreža, poleglih po zemlji.