Magična svojstva ćilibara
Prema drevnom simboličkom tumačenju ćilibar predstavlja duševnu nit koja individualnu energiju povezuje sa kosmičkom, a individualnu dušu sa univerzalnom. On simbolizuje sunčevu, duhovnu i božansku privlačnu snagu. Sa stanovišta botanike, ćilibar je fosilizovana biljna smola u kojoj je nađeno čak više od dvadeset hemijskih elemenata.
Spada u poludrago kamenje, iako nije mineral. Jedno od opšte poznatih svojstava ćilibara je da ima magnetna svojstva, odnosno da se trenjem naelektriše. Naime, još je Tales iz Mileta proučavao njegova elektrostatička svojstva, pa je elektricitet i dobio ime po grčkom nazivu za ćilibar – elektron. Još jedno od izuzetnih svojstava ćilibara je to da čuva organske tvari i organizme koji su se u njemu našli dok je smola još bila sveža. Zahvaljujući tome, ostali su nam sačuvani brojni primerci flore i faune, koji svedoče o živom svetu pre više desetina miliona godina.
Međutim, svojstva po kojima je ćilibar posebno cenjen i zbog kojih je od pamtiveka upotrebljavan su njegova prirodna lepota i boja. U prirodi se pronalazi u amorfnom obliku i prekriven skramom, ali se veoma lako obrađuje pri čemu ne gubi ništa od svojih prirodnih svojstava. Nakon obrade i glačanja dobija na prozračnosti i sjaju, što ga čini posebno pogodnim za izradu nakita. Na teritoriji Vojvodine nakit od ćilibara najčešće pronalazimo na nekropolama koje se pripisuju Sarmatima. Postoje pretpostavke da su upravo oni imali ključnu ulogu u prometu ćilibara i da su od II veka naše ere preuzeli vodeću ulogu u trgovini i obradi ove materije.
Kao zanimljiv primer, izdvaja se ogrlica sa perlama od ćilibara, pronađena tokom arheoloških istraživanja na Titelskom bregu 1960. godine. Potiče iz dečijeg groba, u kojem su pored skeleta pronađeni sledeći nalazi: jedna mala keramička posuda, smeštena kod nogu pokojnika, dečija naušnica od bronzane žice i ova niska koju čine čak 166 perli. Veoma je dekorativna, pri čemu njenoj lepoti i atraktivnosti posebno doprinosi raznovrsnost perlica od kojih je sačinjena. Napravljene su od različitih materijala – staklene paste, školjki i ćilibara, raznovrsnih su oblika i izuzetnih boja. Minuciozna izrada ukazuje na vrhunski rad starih majstora.
Na ovom nalazištu je istraženo ukupno devet grobova, od kojih je čak pet bilo dečijih. Osim tužnog svedočanstva o velikoj smrtnosti dece krajem IV veka, pojedinosti o načinu sahranjivanja pružaju nam uvid u veoma važan segment prošlosti, a to je odnos jedne zajednice prema najmlađim članovima društva. Pažljivim proučavanjem pogrebnog tretmana može se zaključiti da nema razlike u sahranjivanju dece i odraslih – orijentacija skeleta bila je ista kao i kod odraslih, kraj nogu su im bile položene keramičke posude i ono što je posebno važno – u svih pet grobova pronađen je pažljivo izrađeni dečiji nakit. Tu su prstenje od bronzane žice, bronzane fibule, ogrlice sa privescima od probušenih novčića, kao i narukvice i ogrlice od šarenih staklenih perli. Sve ovo ukazuje na to da su deca u ovoj zajednici, još od detinjstva, bila ravnopravni članovi društva kojima je poklanjana velika ljubav i pažnja.
Mr Lidija Balj, muzejski savetnik – arheolog
