Uskršnja jaja
Uskršnja jaja su jedan od najprepoznatljivijih elemenata uskršnjih običaja. Jaje se kao simbol početka i rađanja pojavljivalo u brojnim mitovima o postanku širom Starog sveta. Kao naizgled neživ predmet iz kog se rađa novi život, ono je i simbol vaskrsnuća. Crvena boja, najčešća boja uskršnjih jaja, simboliše život i životnu snagu.
U zbirci Muzeja Vojvodine nalazi se oko 150 uskršnjih jaja: među njima su jaja bojena i šarana tradicionalnim tehnikama, ali i ona ukrašena na savremen način. Najviše su zastupljena jaja šarana batik tehnikom, odnosno voskom. Posebno se ističu manje kolekcije tradicionalno izrađenih uskršnjih jaja Srba sa Kosova, Mađara iz Vojlovice, kao i rusinskih, bunjevačkih i šokačkih uskršnjih jaja šaranih voskom i ukrašenih raznim materijalima.
Pored tehnike šaranja i načina bojenja, svi poslovi u vezi sa bojenjem jaja bili su strogo utvrđeni. Jaja su bojena na Veliki petak, a negde na Veliki četvrtak ili Veliku subotu. Kod Srba su jaja ponovo bojena na Mali Uskrs (prva nedelja posle Uskrsa). Jaje koje je prvo obojeno nazivalo se čuvarkuća ili čuvar i njemu se pridavao najveći značaj. Ono je obavezno bilo crveno. Čuvano je na posebnom mestu u kući, najčešće sve do sledećeg Uskrsa.
Jaja su pre pojave industrijskih boja bojena prirodnim, najčešće biljnim bojama. Crvena jaja su se dobijala bojenjem u biljci broć, šljivovoj kori, cvekli ili varzilu. Smeđa boja se dobijala kuvanjem u lukovini, a zelena u spanaću ili mladom žitu, dok se žuta dobijala pomoću mlečike, sase ili šafrana.
Pored bojenja, korišćene su i razne tehnike šaranja jaja. Batik je tehnika kojom se, uz pomoć šaralice, na jaje nanosio tečni vosak. Kada bi se vosak ohladio i očvrsnuo, jaje se spuštalo u boju. Posle toga se vosak skidao, a na tom mestu su ostajale šare u prirodnoj boji ljuske jajeta. Ovo je moglo biti ponavljano nekoliko puta, sa sve tamnijim bojama, te su tako dobijana jaja sa raznobojnim šarama. Uskršnja jaja sa izuzetno finim šarama poznata su pod imenom svilopis. Šare su mogle biti pravljene i pričvršćivanjem listova ili cvetova za ljusku pre bojenja. Obojeno jaje se moglo ukrašavati nanošenjem kiseline, koja je ostavljala svetlije tragove ili grebanjem oštrim predmetom.
Najčešći ornamenti na šaranim jajima su geometrijski i biljni; javljaju se i natpisi „Hristos voskrese”, skraćenica H. V, kao i zoomorfni i antropomorfni motivi. Između tradicionalnih motiva i šara, na kojima se zapažaju lokalne, ali i neke univerzalne karakteristike, uvek su se pojavljivale i lične, jedinstvene poruke, poput ispisivanja imena osobe kojoj sunamenjena.
Jaje je moglo da bude ukrašeno i na druge načine: slamom, nalepljivanjem šljokica, traka i drugih ukrasa. Pojavom industrijskih boja i sličica, šaranje je postalo jednostavnije i znatno brže, što je dovelo do potiskivanja tradicionalnih tehnika i motiva, koji su u mnogim krajevima dostigli umetničke vrednosti. Sa druge strane, mnoštvo proizvoda na tržištu govori o neprestanoj potrazi za inspiracijom i za novim načinima ukrašavanja uskršnjih jaja.
Tatjana Bugarski, viši kustos – etnolog
