Буди одговоран...
према духу и телу!
Театрић Музеја - сваке суботе у 11 сати
Археолошка конференција
„Словени и њихови суседи у 1. миленијуму н.е.“
Платформа еМУЗЕЈ

Onlajn predavanje „Uloga vizuelnih medija u popularizaciji povorki pod maskama i karnevalskog spektakla u Srbiji“

.

U četvrtak, 11. marta u 12 sati, održaće se drugo onlajn predavanje u okviru programa Maškarada 2021, pod naslovom „Uloga vizuelnih medija u popularizaciji povorki pod maskama i karnevalskog spektakla u Srbiji“ na Youtube kanalu Muzeja Vojvodine.

Predavačica: dr Vesna Marjanović, etnolog/antropolog

Većina mlađe populacije ostvaruje uobičajenu komunikaciju putem elektronskih i drugih vizuelnih medija. Saznajni proces ostvaruje se brzo i bez određene doze kritičnosti. Tako i savrmena saznanja o karnevalima diljem sveta dospevaju do sve mlađih korisnika koji lišeni svojih tradicionalnih formi kostimiranja i ponašanja preuzimaju ono što im se dopadne iz njima bliskih izvora. Stoga uopšteno rečeno identitet se gradi pomoću medijskog prostora.

Karneval u Srbiji se pojavljuje kao legitimni spektakl posvećen prolećnim masovnim narodnim svetkovinama tek na početku 21. veka. Do tada je isključivi ekvivalent karnevalu u srpskom narodu bila Bela nedelja, odnosno poklade pred veliki uskršnji post, često nazivane bele poklade, proštene poklade,, završne poklade, mesopust, mesojeđe, sirne poklade, fašange (od nemačke reči fašnik).  U novije vreme, leti se pod okriljem turističkih organizacija pojedinih gradova i Turističke organizacije Republike Srbije organizuju spektakli koji nose naziv karneval, pa su danas poznati karnevali u Pančevu, Beloj Crkvi, Vrnjačkoj Banji, Beogradu, Novom Sadu, Somboru, Leskovcu, Požarevcu, Šapcu.

Današnji karnevali na južnoslovenskom prostoru su evoluirali kroz četiri osnovna stadijuma koji se još uvek prepliću. Preko antičkih, balkanskih i opšte slovenskih kultova namenjenih za plodnost majke zemlje i prirode, vegetacije i agrara, tokom ranog srednjeg veka, sve do polovine 16. veka obuhvaćeni su kultovima  predaka i mrtvih. Potom u toku 19. i na početku 20. veka na scenu stupaju sadržaji narodnih dramskih igrokaza. Ponegde (najviše u današnjim severnim predelima Srbije i uz procese akulturacije) prema uzoru na likove iz comedie dell’ arte, prihvaćene iz drugih kulturnih obrazaca, uz grotesku i burlesku ulične atmosfere,  karneval se zaodeva s političkim sarkazmom, koji se vešto uklapa u (prividnu) borbu protiv svih „zala“ i bolesti društva.

U ne tako davnoj prošlosti, ono što je za mnoge zemlje Evrope karneval, u Srbiji je to  bila Bela nedelja. Bela nedelja, odnosno mesojeđe  je prvobitno bilo, a u nekim regionima je i ostalo u formi obredne prakse  granične vremenske zone. Održava se na prekretnici smene godišnjih doba – letargičnog mrtvila zime i početka buđenja proleća.

 

Dr Vesna Marjanović (1954), etnolog/antropolog, muzejski savetnik, radila je  kao profesor strukovnih studija u VŠSSOV u Kikindi na smeru strukovni vaspitač za tradicionalnu igru i kao vanredni profesor na Novoj akademiji umetnosti EU u Beogradu. Predavala je predmete etnologija, antropologija folklora i istorija igre. Predavala je i na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na odseku etnomuzikologije predmet – etnologija.

Proučava narodnu tradicionalnu duhovnu kulturu u svetlu transformacija, religiju i procese „obrnute društvene stvarnosti“.  Prati masku i maskiranje u savremenom i tradicionalnom kontekstu u zemlji, regionu i Evropi.

Do 2015. radila je u Etnografskom muzeju u Beogradu kao muzejski savetnik-etnolog, zadužena za zbirke predmeta uz običaje. Od 2003. do 2014. g. bila je načelnik Odeljenja za pručavanje narodne kulture u EM. Od 1979. do 2000. g. radila je u Muzeju Vojvodine, zadužena za zbirke običaji i društveni život;  od 1997. do 2000.bila je šef Etnološkog odeljenja MV. Sa Pedagoškim odeljenjem MV pokretač je manifestacije „Maškarada“  od 1995. godine.

U Odeljenju za društvene nauke Matice srpske je od 1992. godine, a član Odbora odeljenja za društvene nauke je od 2012. do danas. Član je Saveta Vukovog sabora od 2004. godine do danas.

Učestvovala je kao šef projekta  u osam nacionalnih projekata finasiranih od strane Ministarstva kulture Republike Srbije, u dva međunarodna projekta, kao i u naučnim projektima Pokrajinskog odeljenja za nauku  (AP Vojvodina).

Urednik Glasnika Etnografskog muzeja u Beogradu od 2003-2014. godine.

Autor je devet studijskih izložbi relizovanih u Muzeju Vojvodine i Etnografskom muzeju u Beogradu sa gostovanjima u zemlji i koaotor dve međunarodne izložbe.

Autor je oko osamdeset stručnih i naučnih radova i četiri monografije (Vašari i svetkovine u Srbiji, Bor 1996; Tradicionalne dečje igre u Vojvodini, Matica srpska, Novi Sad 2005; Maske, maskiranje i rituali u Srbiji, Čigoja štampa, Etnografski muzej Beograd 2008 (drugo izd. 2015.);  Vampir u tradicionalnoj kulturi, u V. Marjanović, D. Stojiljković, Živi pokojnik, Službeni glasnik, Beograd  2012).

U koautorstvu radila je na nacionalnim monografijama Srpske slave i praznici, Vulkan, Beograd, 2015.;   Kulturno blago Srbije u 1000 slika, Vulkan, Beograd. Radila je na etnološkim odrednicama leksikona nacionalnih parkova Tara, Kopaonik i Đerdap, Službeni Glasnik. Redaktor i pisac dela odrednica iz etnologije za Srpsku enciklopediju, SANU, Matica srpska, Zavod za izdavanje udžbenika.

U oblasti vizuelne antropologije dobitnik je nagrade Prohorski anđeo (1995.) za dokumentarni film Bele poklade u Kruščici i film Kult Svete petke (1999.g.) u produkciji TV Novi Sad na Međunardnom festivalu etnološkog filma.   

 

 

Povezani članci