Буди одговоран...
према духу и телу!
Театрић Музеја - сваке суботе у 11 сати
Археолошка конференција
„Словени и њихови суседи у 1. миленијуму н.е.“
Платформа еМУЗЕЈ

In memoriam - Predrag Medović (1930–2021)

.

25. februara 2021. godine dočekala nas je tužna vest da je u svojoj devedeset prvoj godini preminuo dr Predrag Medović, naučni i muzejski savetnik u penziji, arheolog i jedan od najistaknutijih stručnjaka Muzeja Vojvodine.

Predrag Medović je rođen u Rogatici, 1930. godine. Arheologiju je diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je takođe doktorirao i stekao naučna zvanja. Tokom radnog veka, kao arheolog radio je u brojnim ustanovama – Narodnom muzeju u Užicu, Muzeju grada Novog Sada, Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture, a od 1980. i u Vojvođanskom muzeju, gde je stvorio zavidnu karijeru. Ovde je bio rukovodilac stručnih službi, kasnije osnivač i rukovodilac Naučne jedinice, te zamenik direktora u periodu između 1980. i 1984. godine. Rukovodio je i učestvovao na važnim istraživačkim projektima. Među najznačajnijim arheološkim istraživanjima ističu se višegodišnje kampanje – na lokalitetima Popov salaš kod Kaća, Kalakača kod Beške, Batka kod Perleza, Gradina na Bosutu kod Šida (u trajanju od 13 godina), Brza Vrba kod Kovina, Sirmijum i dr. Zajedno sa dr Bernhardom Henzelom, profesorom Slobodnog Univerziteta u Berlinu, Predrag Medović organizovao je veliko međunarodno interdisciplinarno istraživanje lokaliteta Feudvar kod Mošorina i celog Titelskog platoa u periodu između 1986. i 1990. godine.

Kao autor ili koautor organizovao je veći broj značajnih izložbi, poput izložbe Kulturno blago Vojvodine u Novom Sadu, Beogradu, Skopju, Zagrebu, Ljubljani, Zrenjaninu, Beču i Klagenfurtu, Gospodari srebra u Beogradu i Novom Sadu, te 100 godina arheologije u Vojvodini u Novom Sadu.

Bio je predsednik Arheološkog društva Vojvodine i Saveza arheoloških društava Jugoslavije u periodu 1980–1984, te dopisni član Arheološkog instituta SR Nemačke. Penzionisan je krajem 1994.

Monografije Kalakača (1988), Feudvar (1998, u koautorstvu sa Bernhardom Henzelom), Stubarlija (2007) i Gradina na Bosutu (2012, u koautorstvu sa Ildiko Medović), danas se smatraju značajnom arheološkom literaturom. Velika ljubav, koju je dr Predrag Medović gajio prema arheologiji ogledala se kroz popularizaciju ove nauke na različite načine. Između ostalog, publikovano je pet njegovih naučno-popularnih knjiga. Poslednja knjiga, pod nazivom 100 najlepših umetničkih dela praistorije Evrope simbolično je iz štampe izašla neposredno pred njegovu smrt. Posvetio ju je svojoj porodici kao znak zahvalnosti što ga je svesrdno podržavala da se bavi strukom do duboke starosti.

Dr Medović će ostati u pamćenju kao izuzetan stručnjak, koji je bio predan svom pozivu i do poslednjeg dana.

 

Povezani članci