Сталне поставке у Музеју Војводине, Дунавска 35
Археологија
Археологија на сталној поставци Музеја Војводине представљена је у три дворане. Путем презентације највреднијих археолошких експоната допуњених савременим музеолошким принципима (реконструкције насеља и појединих објеката, фотографије, мапе, легенде) приказан је период од палеолита до касног средњег века. Наведена помоћна средства су коришћена за што боље дочаравање начина живота становништва, њиховог економског развоја, начина, сахрањивања, уметности и религије, од почетка насељавања човека на овим просторима.
Историја
Историјски део сталне поставке приказује период од средњег века до друге половине 19. века. Почиње информацијама о мултиетничком развоју Војводине.
Етнологија
Етнолошки део сталне поставке приказује вишевековна преплитања словенских, угро-финских и германских народа на подручју Панонске низије и Подунавља које је довело до заједничког живота бројних етничких група на данашњој територији Војводине – Срба, Мађара, Словака, Румуна, Русина, Хрвата, Немаца и других. У историјском развоју сви народи су сачували и одређене посебности – обичаје, народну ношњу и слично.
Стара градска улица
У оквиру сталне поставке Музеја Војводине представљена је једна војвођанска градска улица у првим деценијама XX века. Она се хронолошки надовезује на део Поставке који се односи на привредну историју ових крајева. Пажљиво одабрани, оригинални и аутентични предмети воде посетиоца у минулу епоху на један другачији и нов начин. Да би му била приближена атмосфера тог времена, ова карактеристична војвођанска градска улица је импровизована, и то кроз фотографије значајнијих објеката и аутентичне излоге фотографског атељеа, кројачке радионице, салона модисткиње, апотеке, трговине играчака и порцулана.
Музеј присаједињења 1918.
Аустријско-турски ратови који су се водили на Балканском полуострву, покренули су масовне сеобе Срба са Косова и Метохије, односно Старе Србије према северу и западу у аустријско царство, где су населили просторе у којима су од давнина живели њихови сународници. У позиву на борбу против Турака, аустријски цар Леополд I обећао je Србима заштиту и посебне привилегије. Борба Срба за привилегије, тј. за име и веру, временом се проширила на захтев за политичко-територијалном аутономијом. На самом почетку српског народног покрета, на Мајској скупштини у Сремским Карловцима (15. маја 1848), проглашена је Српска Војводовина, изабран патријарх и војвода. У револуционарним догађајима који су захватили Аустријско царство избио је рат Аустријанаца и Мађара. Срби су стали на страну аустријског цара, који их је после окончања ратног сукоба „наградио“ са територијалном круновином у оквиру Хабзуршког царства коју је назвао Војводство Србија и Тамишки Банат.
