Пријава тамбурашке праксе за упис на Националну листу нематеријалног културног наслеђа
На иницијативу Етнолошког одељења Музеја Војводине, крајем 2019. године покренут је процес прикупљања материјала и документације потребне за упис тамбурашке праксе у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Републике Србије, у оквиру пројекта Нематеријално културно наслеђе у Војводини: истраживање, документовање и интерпретација, финансираног од стране Министарства за културу и информисање Републике Србије.
Смештање тамбурашке праксе у контекст нематеријалног културног наслеђа у Војводини резултат је свеобухватног научног, етнолошког и антрополошког истраживања овог културног феномена. Тамбурашку праксу, као специфичну културну форму, одликује оркестарско музицирање на тамбурашким инструментима. Вештине и знања свирања на овој врсти жичаних инструмената представљају основни нематеријални сегмент тамбураштва. Поред умећа музицирања, тамбурашку праксу као елемент нематеријалног културног наслеђа, одређују и друге радње и умећа: компоновање и аранжирање за тамбурашки састав, израда и репарација тамбурашких инструмената, певање уз пратњу тамбурашког састава, едукација, традиционални модел интеракције музичара са публиком у кафанском амбијенту и укљученост тамбурашких састава у обичајима животног и годишњег циклуса. На бази ових карактеристика и уз помоћ других резултата истраживања тамбурашке праксе, Етнолошко одељење Музеја Војводине приступило је изради апликационог документа и сакупљању осталих података и документације потребне за пријаву овог елемента на листу нематеријалног културног наслеђа Републике Србије.
С обзиром на то да је музика доминантни елемент тамбураштва, у сарадњи са Факултетом музичких уметности у Београду и Савезом тамбурашких друштава Војводине оформљен је стручни тим сачињен од етнолога, етномузиколога и представника институција чија је примарна делатност тамбурашка пракса. У овом саставу завршена је израда пријавног документа (упитника), у коме је детаљно презентован културни елемент са наведеним планираним мерама заштите. Поред пријавног документа, за упис на листу нематеријалног културног наслеђа сакупљена су писма сагласности представника заједница које тамбурашку праксу сматрају елементом сопственог културног идентитета. Различите установе које су у директној вези са очувањем, интерпретацијом и едукацијом тамбурашке праксе су потписнице писама сагласности. Поред наведене документације, за потребе пријаве тамбурашке праксе на листу нематеријалног културног наслеђа сакупљен је и израђен значајан видео и фото материјал.
Поред Војводине, тамбурашка пракса присутна је и у другим деловима Републике Србије и представља репрезентативно културно наслеђе српског, као и других народа који живе на овом простору. У процесу пријаве културног елемента обухваћене су националне заједнице које баштине тамбураштво у својој традиционалној култури. Поред традицијске, тамбурашка пракса представљена је и у контексту савремене градске културе у Војводини. Стручни тим предао је у новембру 2020. године документацију и материјал потребан за упис овог елемента у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Републике Србије. Процес истраживања и сакупљања потребног материјала за ову пријаву презентован је 4. децембра 2020. на Семинару нематеријалног културног наслеђа, у организацији Одељења за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду.
Музеј Војводине, као један од предлагача пријаве, има у плану наставак истраживања, очувања и интерпретације нематеријалних и материјалних аспеката тамбурашке праксе која представља важну идентитетску одредницу многих заједница које живе на овом простору.
Mср Александар Антуновић, кустос – етнолог
