Библиотека Милоја Васића

Mеђу многобројним покретним културним добрима које чува Музеј Војводине налази се и лична библиотека познатог српског археолога – проф. др Милоја Васића.

Милоје Васић (Велико Градиште, 3. септембар 1869 – Београд, 4. новембар 1956) знаменита је личност српске науке и културе. Његово име се, пре свега, везује за праисторијско налазиште Винча, на којем је 1908. године започео прва методолошки утемељена археолошка ископавања у Србији и „свету подарио откриће“ једног од најзначајнијих неолитских налазишта у Европи. Милоје Васић заслужан је за развој свих археолошких институција у Србији и сматра се творцем наше археолошке науке. Осим у Винчи, Васић је археолошка истраживања вршио и на другим локалитетима у Србији – Пинкуму, Виминацијуму, Јабланици, Жутом брду и др. Његова библиографија је обимна, а посебно значајно је дело „Преисториска Винча“. Васић је био управник Народног музеја у Београду, професор на Великој школи и Филозофском факултету у Београду, уредник Старинара и члан Српске краљевске академије. За своја дела одликован је Орденом Св. Саве 4. степена (1904) и Орденом Св. Саве 3. степена (1924).

Библиотеку проф. др Милоја Васића Музеј Војводине откупио је 1957. године. Откуп те библиотеке представљао је велики успех за Музеј, како због значаја њеног власника тако и због научне вредности самог фонда. Стога јој је и посвећена посебна пажња: добила је засебну инвентарну књигу, свој интерни абецедни каталог и засебан смештај.

Библиотека проф. др Милоја Васића садржи 2.153 публикацијe. Њену окосницу чини литература везана за праисторијску археологију, антику и историју уметности. Многобројни сепарати, од којих се велики део односи на подручје средњег Подунавља у праисторији, представљају драгоцени материјал за проучавање далеке прошлости Војводине. У библиотеци се налази и велики број сепарата из стручне литературе Мађарске, Румуније и Бугарске који се више не могу набавити. Веома важан део овог фонда чине часописи: Старинар, Dolgozatok, Dacia, The museums journal, The British Museum Quaterly, Jahresbericht des Archaeologischen Instituts des deutschen Reiches, Man... У Васићевој библиотеци место су нашла и дела светски познатих археолога и историчара уметности (Нилса Аберга, Томпа Ференца, М. Ростовцева, Ј. Овербека, Ј. Стриговског и др.). Бројни су и сепарати, тј. чланци самог др Васића.

Бранка Пољак, библиотекарка