Буди одговоран...
према духу и телу!
Театрић Музеја - сваке суботе у 11 сати
Археолошка конференција
„Словени и њихови суседи у 1. миленијуму н.е.“
Платформа еМУЗЕЈ

„Живео 8. март!“ - Војвођанка у борби

.

Други број Војвођанке у борби изашао је поводом Дана жена

Други светски рат је на простору Србије и Југославије био једна од преломних тачака у борби за равноправност полова и постепено изједначавање мушкараца и жена у политичким, друштвеним и културним правима и обавезама. Југословенски комунисти, који су предводили покрет отпора окупације земље, и пре 1941. су као део свог програма истицали потребу за женском равноправношћу и ослобађањем од традиционалних и патријархалних вредности. Такође су се залагали против потчињеног положаја жене у друштву. Њихове идеје су реализоване након ослобођења земље, када су и жене добиле право гласа на изборима 1945. године. Политичка и друштвена равноправност жена је утемељена, поред осталог, и на њиховом учешћу у покрету отпора и борби против окупатора. Жене су учествовале у рату као курирке и болничарке, али и као илегалке и ратнице на фронту, док су поједине револуционарке, као што су Нада Димић, Лепа Радић или Соња Маринковић постале симболи борбе и узори каснијим генерацијама. Оне су показале својим саборцима да су по храбрости и способностима једнаке мушкарцима.

За време рата еманципација жена се одвијала кроз Антифашистички фронт жена (АФЖ) који је основан 1942. као женска организација у оквиру партизанског покрета отпора. АФЖ је у свим деловима Југославије покренуо листове који су имали за циљ да промовишу ослобођење од окупатора, али и ослобођење жена од дотадашње неравноправности и потчињеног положаја.

У Војводини је током 1944. излазила Војвођанка у борби: орган Антифашистичког фронта жена за Војводину. Укупно су објављена четири броја листа у тиражу који је бројао приближно 1.000 примерака. Штампан је на гештетнеру на обичној гештетнер-хартији формата 22x30. Први број је објављен на ћирилици, а остала три на оба писма. У броју 4. је уведена рубрика на словачком језику За наше Словакиње. Редакција листа је била смештена у сремском селу Попинци. Уредница је била Сремица из Голубинаца Србислава Ковачевић, а чувени послератни режисер Војислав Нановић је помагао око техничког уређивања и опремања листа пригодним цртежима. Он је израдио насловне стране 1, 2. и 4. броја, док је цртеж за 3. број узет са корица 32. броја Жене данас, органа АФЖ-а Југославије.

У циљу афирмисања новог положаја жена у друштву и породици, у Војвођанки су излазиле репортаже, приче и песме о херојству жена, пркосу према непријатељу и храбрости у борби, те је лист био веома добро прихваћен међу читатељкама. „Отвориле су срца и писале о ономе што су доживљавале, што их је потресало, што су носиле у себи. То је, у ствари, био и њихов излазак из потчињености на пут равноправности и друштвене афирмације“, констатовано је у каснијим анализама о значају и утицају листа на женску популацију у Војводини.

У Збирци штампе Музеја Војводине, Одељења савремене историје, чува се комплет овог листа, а Музеј социјалистичке револуције Војводине је 1963. године одштампао и фототипско издање Војвођанке у борби.

Др Александар Хорват, кустос - историчар