Kрст са базом и седефним интарзијама из Фрањевачког самостана у Бачу

Kонзервација, рестаурација и реконструкција

Изглед крста пре третмана

У самом центру Бача, уклопљен у амбијенталну целину места налази се Фрањевачки самостан. У тишини, сведочи о вековном континуитету живота, коришћења, освајања и разарања, али и о суживоту и мултикултуралности овога краја. Током своје историје манастирски комплекс је неколико пута обнављан и дограђиван о чему сведоче многобројни историјски извори.

Изглед у току третмана

Детаљ надоградње делова

Свеобухватан Пројекат ревитализације и обнове постојећих објеката Фрањевачког самостана у Бачу, води Покрајински завод за заштиту споменика културе, Петроварадин, а покренут је 2006. године. Ревитализовани су постојећи објекти велике културно-историјске и духовне вредности. У овај пројекат било је укључено и Одељење конзервације и рестаурације Музеја Војводине. У лабораторијама за метал и дрво Музеја Војводине изведени су третмани заштите, конзервације и рестaурације једног дела предмета. Ови предмети данас су изложени на сталној поставци, у простору новоотворене ризнице самостана. Један од предмета био је и крст са базом, украшен седефним интарзијама.

изглед базе пре третмана	изглед током третмана	изглед на крају третмана

О времену и настанку крста мало је података. Истраживањем, упоређивањем и сагледавањем занатске израде већ на први поглед може се закључити да је крст рад вештог мајстора. На ово указује педантна, прецизна и уметничка обрада свих украсних сегмената (интарзије са исцртаном орнаментиком, употреба седефа), плански распоред и одабир орнамената, украса и геометријска стилизација украшених површина.

Изглед на крају третмана

Место настанка (наведено у предметном картону) је Света земља и односи се на град Јерусалим, који је током своје дуге, бурне историје и трајања, прошао кроз небројане успоне и страдања, привлачио je себи милионе верника и ходочасника. Због свог напретка и богатства пружао је уточиште научницима, истраживачима, занатлијама, уметницима али и народу, обичним људима.

Ако се сагледа и упореди начин украшавања, стилизација орнамената на крсту из Бача, са другим сакралним предметима, а који потичу из радионица у Јерусалиму, може се видети исти тип украшавања, стилизација, одабир дрвета и целина. Све ово упућује на могућност датовања крста из Бача, у временском периоду од 16. до 18. века. Почевши од 17. века, а за потребе пре свега фрањевачких фратара, веште сиријске занатлије насељене у Јерусалиму су у својим радионицама израђивале ове и сличне сакралне предмете, што се може видети и из великог броја сачуваних записа, путописа и историјских докумената. Заједничка карактеристика свих предмета била је у квалитету израде.

Детаљ на крају третаман

Опис затеченог стања са оштећењима

Ако се гледа архитектура предмета, можемо рећи да је крст из Бача направљен из две основне целине, базе и крста који је уметнут у базу. Израђен је од дрвета, са интарзијом од седефа и слонове кости, са урезаним и црно обојеним флоралним и геометријским мотивима. Централно место заузима овални оквир у чијој је средини изведен стилизован грб Фрањевачког реда.

Површине лица базе, украшене су геометријским орнаментима, истокраких крстића, квадратним орнаментима и розетама (кружнице мањих и већих димензија) са флоралним приказима цветница (отворен и затворен цвет љиљана).

Предмет је током времена претрпео велика механичка оштећења. У доњем делу, основа крста је сломљена (фиксирана канапом и ексером), десна страна патибулума је одломљена и лоше фиксирана (ексером и туткалом). Целом дужином лица крста недостаје велики број калема и интарзија од седефа, а већ првим визуелним прегледом, приметно је њихово секундарно, нестручно лепљење и уклапање.

Изглед крста на крају третман

Третман конзервације и рестаурације започет је пажљивим одвајањем, свих секундарних захвата, изведених у неком ранијем периоду. Одлепљивање седефних украса који су својим лошим распоредом реметили основни, оригинални (скоро математички) след понављања. Након одвајања свих делова приступило се парцијалном чишћењу, како дрвеног дела крста, тако и свих седефних интарзија.

Израђени су нови калеми и ободи, који су аплицирани на базу крста, израђени по узору постојећег оригинала. Како је током радова на конзервацији и рестаурацији крста било немогуће набавити седеф, од којег би се израдили нови сегменти, приступило се секундарном плану. Пошто је у питању изузетно вредан и раритетан предмет, израђен од природних материјала, одлучено је да се као замена за седеф користе плочице израђене од дрвета (плочице од липовог дрвета су полиране, глачане, лакиране, накнадно украшаване, ручно исцртаване и осликаване), сваки појединачни сегмент. На овај начин, а колико год је било могуће, испоштована је природна особина материјала који су уметнути у оригинал, како би се и на овај начин сачувала вредност и оригиналност крста из Бача.

Етичка дилема која је била везана за заштиту, конзервацију и рестаурацију крста из Бача, пре свега била је уско везана за природу израде предмета, али и његову сакралну намену. Зато је третман конзервације и рестаурације био вођен са једним основним циљем, а који је подразумевао употребу само и искључиво природних материјала.

(Цео текст може се прочитати у часопису Гласник друштва конзерватора бр. 44.)

Зорана Ђорђевић, конзерватор-саветник