Буди одговоран...
према духу и телу!
Театрић Музеја - сваке суботе у 11 сати
Археолошка конференција
„Словени и њихови суседи у 1. миленијуму н.е.“
Платформа еМУЗЕЈ

Плакат „Омладинци и омладинке дођите сви на први омладински планинарски дан“

.


Плакат Омладинци и омладинке дођите сви на први омладински планинарски дан на Стражилову 25. јуна 1939. год.

У првој половини XX века из Београда је стигла иницијатива (под утицајем др Душана Спирте), да се у Новом Саду формира подружница београдског Српског планинарског друштва (СПД). Сусрет планинара из Београда и Новог Сада одржан је 13. маја 1923. године на Иришком венцу, али се формирање подружнице није реализовало. Наиме, постојала је реална опасност да ће сам назив Српско планинарско друштво, у мешовитој националној средини, каква је тада Нови Сад био још више него данас, изазвати формирање и других планинарских друштава на националној основи (немачко, мађарско, јеврејско итд.). Већина новосадских планинара је била за неко неутрално име: „туристичко“ или „планинско“ друштво, али са тиме се, изгледа, није слагао Васа Стајић (мада је своје неслагање, касније, негирао), који је и изабран за председника новосадске секције СПД-а. Стога, новосадски огранак београдског Друштва, у ствари, није никада ни заживео, што се може видети из сачуваних записника са седница Управног одбора Српског планинарског друштва. На седници Управног одбора СПД-а, одржаној у стану др Душана Спирте у Београду 26. фебруара 1924. године, констатује се: „Пошто секција у Новом Саду не показује никаквих знакова живота, решава се, да се има решити питање новосадске секције приликом излета у Фрушку гору - Нови Сад.“ Ипак, овај спор између новосадских планинара и Васе Стајића није оставио последице и Васа Стајић је до краја остао веран, не само планинарском покрету, већ и новоформираном планинарском друштву „Фрушка гора“. Констатација да „секција у Новом Саду не показује никаквих знакова живота“ била је само делимично тачна. Секција, стварно, није била активна, али планинари Новог Сада су били и те како активни и редовно су одлазили у Фрушку гору.

О оснивању Друштва „Фрушка гора“ постоји и траг са седнице Управног одбора Српског планинарског друштва у Београду, која у записнику није датирана, али је одржана после 4. IX 1924, где, између осталог, стоји: „Г. Васа Стајић јавља да се новосадска група отцепила и образовала „Фрушкогорско планинарско друштво“, мотивишући потребу отцепљења племенским називом СПД“. Тако је основано прво планинарско друштво у Новом Саду и Војводини, нуклеус и матица планинарског покрета и претходник данашњег Планинарског савеза Војводине.

Управа „Фрушке горе“ је настојала да створи подмладак и преко омладине разграна друштвену делатност, те је организована и Омладинска секција на чијем челу је прво био Васа Стајић, а касније Бранко Бајић, адвокатски приправник, иначе члан Комунистичке партије и касније народни херој. Стога је Омладинска секција често служила и као параван за састанке СКОЈ-а, организујући масовне планинарске акције, као што су Први омладински планинарски дан на Стражилову 25. VI 1939. и општи омладински логори у Фрушкој гори (први 15 - 31. VIII 1939. код манастира Беочин, а други на Тестери 21. VII - 10. VIII 1940). Организовање омладине у Омладинску секцију „Фрушке горе“ почело је да захвата целу Војводину и посебно успешно је било у Кикинди, где је начелник Омладинске секције био Тома Гранфил.

У књизи Сабрани списи Бранко Бајић описује Стражилово 25. 6. 1939. године. Прво наводи програм омладинског планинарског дана на Стражилову. Друштво „Фрушка Гора“ у сарадњи са омладинским удружењем у Новом Саду и Војводини приређује 25. јуна 1939. године општи омладински планинарски дан. Омладински планинарски дан треба да покаже омладини у Новом Саду и ван Новог Сада значај планинарења и са колико се мало средстава може провести један дан у природи. У оквиру тог програма биће организован и излет на Стражилово. Стражилово је изабрано, пошто је једно од најлепших места у Фрушкој Гори, а тамо је и Бранков гроб, тако да све подсећа на њега који је толико волео природу остављајући незаборавне стихове о њеној лепоти. На тај дан Стражилово треба да окупи омладинце из Новог Сада и других места Војводине и омогући им да у забави, игри, весељу и разговору упознају и понесу најлепше утиске о Фрушкој Гори: какве све могућности пружа и којим лепотама располаже.

У збирци плаката и летака налази се и плакат Омладинци и омладинке дођите сви на први омладински планинарски дан на Стражилову 5 јуна 1939 год. На плакату је насликано Стражилово и гроб  Бранка Радичевића. Испод је написан текст на којем пише:
Омладинска секција Друштва Фрушка Гора приређује уз сарадњу омладинских удружења у Новом Саду свој први планинарски дан. Полазак за Сремске Карловце из Новог Сада возом у 6.41 час ујутро. Из осталих места јутарњим возовима. Повратак према договору. Обезбеђен јефтин заједнички ручак. Програм, песма, игра, шетња, спорт, итд. Поручује се: „Дођите сви без разлике. Упознајмо своју земљу да би смо је волели! Учесници са стране користиће за долазак у Нови Сад недељне (викенд) карте!“

Татјана Стојков, кустос - историчар