Буди одговоран...
према духу и телу!
Театрић Музеја - сваке суботе у 11 сати
Археолошка конференција
„Словени и њихови суседи у 1. миленијуму н.е.“
Платформа еМУЗЕЈ

Римско утврђење у Чортановцима

.

Чортановци су мало место на Фрушкој гори, познато по бројним археолошким налазима који су ту откривани. Из римског периода овде су пронађени утврђење, остаци пољопривредног имања – виле  рустике, некропола, остава од 2300 новчића (која се чува у Народном музеју у Београду), али и средњовековно насеље.  

Касноримско утврђење код Чортановаца налази се на локалитету Просјанице на потесу Михаљевачка шума. Локалитет је заштићено културно добро од 1961, а од 1991. и културно добро од великог значаја. Откривен је 1955. године приликом рекогносцирања које је спровео тадашњи Војвођански Музеј под руководством археолога Шандора Нађа. Током сондажних ископавања 1956. године констатовано је да је утврђење четвороугаоне основе димензија 100 x 70 м, са кружном кулом на југоисточном делу. Опсежнијим радовима археолози су на челу са Мирјаном Манојловић Маријански 1961. и 1962. истражили импозантну кружну кулу, пречника 13 м, дебљине зидова 1,2 м, која је изграђена од камена и неколико редова опеке. Иако су тада спроведене мере заштите и конзервација, кула никад није постала туристичко место упркос својој монументалности. Данас је зарасла у шуму, али упорни истраживачи Фрушке горе и трагачи за старинама и даље могу да је примете у растињу. На основу покретног археолошког материјала који је овде пронађен, закључује се да је утврђење подигнуто у 4. веку. Није сасвим сигурно како се оно звало у римско време, али у најновијим расправама неки археолози га доводе се у везу са Акуминкумом, који се помиње у изворима као седиште легије и дела речне флоте. Такође, Нотиција дигнитатум (Notitia dignitatum), чувени документ са почетка 5. века у којем је приказана управна и војна организација Царства, показује два утврђења на овом простору: Ad Herculem и Castrum Herculi, која неки аутори идентификују са Чортановцима и Раковцем.  

Утврђење у Чортановцима сасвим сигурно је постојало у 4. веку и представљало је део Дунавског лимеса – система легијских логора и кастела, који је служио за одбрану од упада варварских племена. На основу трагова горења, знамо да је уништено у пожару и да након тога више није обновљено. У утврђењу ове величине, могла је бити смештена нека од помоћних војних јединица (auxilia) или коњаници (equites) (300–500 бораца). Такође, могао је бити смештен и само један одред од 500 људи, који је био довољан за контролу деонице јужно од Сурдука (Rittium) и северно до Петроварадина (Cusum).

Изградња утврђења са кружним кулама на бедемима у Панонији посведочена је у Константиново доба.

Мр Тијана Станковић Пештерац, Виши кустос, археолог