Затворенице Маријаностре – женског затвора у Мађарској за време Другог светског рата

16 април 2021.

Затворенице Маријаностре 1943. године

За време Другог светског рата више стотина партизана из Бачке је осуђено на дугогодишње казне затвора, које су служили у неколико затвора у Мађарској. Мушкарци су углавном били затворени у Сегедину, Вацу и Шатораљаујхељу, а жене у Маријаностри - граду на крајњем северу Мађарске у близини границе са Словачком. Унутар затвора Маријаностра налазио се стари манастир, којем је средином 19. века дозидана троспратна зграда намењена затвореницама. Дужност надзорника је обављало шездесетак часних сестара и тридесетак стражара мушкараца.

У Маријаностри је током рата било затворено 117 комунисткиња и симпатизерки покрета отпора из Бачке, као и 10 припадница покрета отпора из Будимпеште, 14 жена осуђених за шпијунажу и 50 чланица верске групе „следбеници Јехове“. Осим политичких затвореница, у затвору се налазило и преко 1.000 особа осуђених за криминал, иако је укупни затворски капацитет износио само 850 лежаја.

За време затворских дана, жене су обављале различите послове, као што су израда ручних радова и играчки, које је управа затвора продавала. У време празника је било дозвољено окупљање свих политичких затвореница у трајању од два до три сата и организовање приредби. Иако су биле под строгим надзором часних сестара које су настојале да их „преваспитају“, заточенице су одбијале сарадњу. У ћелијама су певале револуционарне песме и тајно се бавиле политичким радом.

Када је Црвена армија ослободила већи део територије Мађарске, затворенице Маријаностре су премештене у сабирни логор у Комарому, одакле су транспортоване у нацистичке логоре смрти. Многе су умрле у Немачкој, а међу њима и Вера Павловић из Новог Сада (у Дахау), Ковинка Шегуљев из Чуруга и Францишка Пеце из Бачког Петровог Села (у Равенсбрику).

Група затвореница 1943. године (у трећем реду пета с лева Вера Павловић; десно од ње је Ковинка Шегуљев – обе су умрле у нацистичким логорима 1945. године)

Полеђина фотографије – дописница Вере Павловић упућена мајци „Драгој и милој мамици“

Некадашња затвореница Маријаностре Кристина Швинд-Шебшеи из Новог Сада је поклонила Музеју Војводине серију фотографија, на којима се види свакодневица затвореничког живота.

Затворенице израђују играчке и ручне радове које је управа затвора продавала

Затворенице шију лопте од отпадака коже, које је управа затвора продавала

Група затвореница испред зграде затвора (виде се прозори ћелија). Љуште кукуруз и од ољуштина праве обућу

Покладе у затвору и затворенице под маскама. У горњем реду, трећа с лева са шеширом на глави је Каћа Дејановић из Госпођинаца. Умрла је у сомборској болници након рањавања током Болманске битке 1945. године. Једна улица у Новом Саду носи њено име

На сталној поставци Музеја изложена су два предмета из Маријаностре: једна марамица и мала картонска кутија. На марамици је једна од затвореница, Зора Лучић, извезла имена својих другарица у затвору.

Картонску кутију је израдила Вера Вајс (удата Штајнер). Она је 1941. као припадница покрета отпора осуђена на седам година затвора. Прво је затворена у будимпештанском затвору Конти, а затим у Маријаностри. Након повлачења немачке војске из Мађарске, пребачена је у немачки логор Берген-Белзен. Логор су ослободили британски војници средином априла 1945, када је и Вера Вајс пуштена кући са осталим преживелим затвореницима.

Кутија од картона је пресвучена платном и извезена концима у боји. На унутрашњој страни поклопца, Вера је црвеним концем извезла поздрав рођацима на мађарском језику: „Тетка Јулишки и чика Хенриху од њихове девојчице“.

Александар Хорват, кустос – историчар