Ђурђевак из Карловачке гимназије
Да ли сте знали да једна од најстаријих српских школских установа – Карловачка гимназија, чува велико природњачко благо од националног значаја? Пре два века, тачније 1797, појављује се визионар са јасном идејом унапређења просвете, пореклом Словак, и ствара са својим ђацима материјал који је и данас битан за науку. Андреј Волни је своје име уписао у редове знаменитих, али његово морално, едукативно и научно уздизање креће управо на овим нашим просторима. Као други директор, а и професор Карловачке гимназије, удара темеље природним наукама које ни пре њега, а ни после нису били познати ширим научним круговима. Љубав ка науци и образовању омладине створила је неопходну везу између професора и ђака, изнедривши тако велика знања из области ботанике. Кроз практичан рад, који се тих година након оснивања школе 1791. године, уводи у наставни план, ђаци својим рукама, берући биљке у Карловцима, на обронцима Фрушке горе и у Петроварадину, стварају са професором Волнијем хербаријум који данас заузима значајно место у науци. Флору Срема, до тада непознату, излио је пред високе научне кругове као златну реку ботаничког сазнања и нових открића.
Април је месец раста ђурђевка, који цвета у мају (око Ђурђевдана). Он не украшава само вртове и сеновита места, него има и лековита својства, али и отровна. Један такав пример ђурђевка (Convallaria) убрали су ђаци са својим професором Волнијем. Он га је забележио, пресовао и записао њему тада позната својства. Од својих ђака тражио је да биљку посматрају и опажају њене специфичности. Кроз овакав вид учења, уводио их је у свет ботанике, али и свет фармације, с обзиром на то да се многе биљке користе за лечење. Народ је одувек тражио лек у природи, те су ђаци Карловачке гимназије стицали и наведена сазнања.
Ђурђевак (Convallaria)
Ђурђевак (Convallaria) има звонасте беле мирисне цветове, висеће и распоређене у гроздовима. Тамнозелени копљасти листови, обично по два-три, обавијају цветну дршку целе сезоне, све до јесени. У народној медицини употребљавао се и употребљава се у облику тинктуре у раствору алкохола или вотке, и то цвет, као умирујуће средство. Данас се користи у службеној медицини за лечење срчаних болести. Регулише рад срца, јача га, ублажава грчеве и делује повољно на крвне судове. Фармацеутска индустрија производи велики број препарата на бази ђурђевка. Користи се цела биљка, цветови, лишће и корен. Цвет се употребљава код водене болести, болести срца, епилепсије, апоплектичког удара (мождани удар – кап).
Ђурђевак је на многим местима проређен због претераног брања и употребе. Ипак, захваљујући брзом вегетативном размножавању ретко долази до истребљења.
Иако улази у састав фармацеутских производа, употреба ђурђевка за израду народних лекова може бити веома опасна. Ђурђевак садржи отровне гликозиде (конвалатоксин) и алкалоиде. Не смеју га брати труднице и деца, а после контакта са њим морају се добро опрати руке. Знаци тровања су: гађење, повраћање праћено јаким боловима, дијареја, несвестица, јака главобоља, зујање у ушима, поремећај вида, раширене зенице, снажно знојење и све успоренији рад срца.
У Карловачкој гимназији, у Волнијевом хербаријуму, налази се пример ђурђевка који ће ускоро бити приказан и широј јавности, на предстојећој изложби Музеја Војводине – Карловачка гимназија као чувар културне баштине.
Ђурђевак (Convallaria) из Волнијевог хербаријума, 1797. година
Чарна Милинковић, виши кустос – историчар
