Новчаница Краљевине Србије од 10 динара из 1893. године

 Новчаница од 10 динара Привилеговане народне банке Краљевине Србије израђена је 1893. године, али је у оптицај пуштена тек 15 година касније, тачније након одобрења министра народне привреде Косте Главинића 13. септембра 1908. године. Ова новчаница је интересантна, јер је носилац две монете: динара са једне и франка са друге стране. Израђена је у Паризу, у Banque de France.

 Штампана је у две боје, у берлинско плавој и загаситоцрвеној боји на жућкастом папиру. Димензије новчанице су 139 x 84 мм.

Аверс: Плавом бојом на левој страни је насликана девојка у седећем положају, одевена у народну ношњу, са гуслама на крилу. Поред њених ногу налази се дете које држи отворену књигу на коленима и перо за писање. На десној страни у горњем углу одштампано је Закон од 23. Септембра 1885. и Фалсификовање банкнота казни се робијом. Испод се налази водотисак са главом Милоша Обилића са шлемом, уоквирен венцем од ловора повезаним у сноп. На средини је текст Привилегована народна банка Краљевине Србије Плаћа доносиоцу десет динара у сребру, Београд, 2. јануар 1893. Потписи гувернера Ђорђа Вајферта и члана управе Тихомиља Ј. Марковића одштампани су црном бојом. Загаситоцрвеном штампани су кругови у византијском стилу у средини новчанице у којима се налазе главе српских владара из доба Немањића. У доњем делу по ивици штампана су имена аутора цртежа Daniel Depus и Georges Duval (са леве стране) и гравера E. Mouchon (са десне).

 Реверс: Плавом бојом на левој страни је између два архитектонска стуба насликан манастир Студеница, а испод је водотисак. На други стуб наслоњен је српски сељак који држи плуг и свиралу. Поред плуга лежи крава са телетом. Десно од плуга су производи земљорадње, риболова, трговине и заната. У горњем десном углу налази се хералдички штит на коме је представљен двоглави орао са круном и маслиновом гранчицом. На средини банкноте налази се текст на француском језику Banque Nationale privilegiee de Royaume de Serbie, Dix Francs payable en argent a presentation. Загаситоцрвеном бојом испуњен је цео остали простор круговима византијског стила.

 Ово је српска новчаница са највећим тиражом и најдужим временом оптицаја. Са 23.941.000 комада ова новчаница је била у оптицају пуних 25 година. Одлука Народне банке Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца о њеном повлачењу објављена је 19. јула 1928. године, али је коначно престала да буде у промету тек 31. марта 1934. године. Интересантно је истаћи да су ову новчаницу користиле и српске избеглице у Првом светском рату мењајући је у Паризу и Цириху за француске и швајцарске франке по стабилном курсу.

 

Мирјана Лакић, кустос - историчар