Буди одговоран...
према духу и телу!
Театрић Музеја - сваке суботе у 11 сати
Археолошка конференција
„Словени и њихови суседи у 1. миленијуму н.е.“
Платформа еМУЗЕЈ

Пупин у Музеју Војводине

.


Сава Халугин, Михајло Пупин Идворски (Фото: Милица Ђукић, 2021)

Један од најзначајнијих српских и југословенских скулптора академик Сава Халугин поклонио је Музеју Војводине, односно његовом одељењу – Музеју Присаједињења 1918, скулптуру прослављеног светског научника и професора на Колумбија универзитету (САД), српског родољуба и филантропа Михајла Пупина Идворског (Идвор, Банат 8. октобар 1854 – Њујорк 15. март 1935).

Скулптура Михајла Пупина је по примопредаји, уведена у Улазну књигу Музеја Војводине и Инвентарну књигу Музејa присаједињења 1918. У Збирци портрета знаменитих личности 1918. заведена је под инвентарним бројем 263. Фотографисана је и предата одељењу конзервације на третман превентивне заштите, а касније је изложена на сталној поставци Од сна до јаве, Присаједињење Војводине Краљевини Србији 1918. Отуда ће и посетиоци Музеја Војводине, између осталих изложених предмета и портрета значајних личности из доба српског и југословенског ослобођења и уједињења у заједничку државу 1918. године, имати прилику да је виде.

Стваралаштво Саве Халугина, ликовни критичар и историчар уметности Срето Бошњак је описао на следећи начин: „... Скулптура делује сасвим слободно, гњечењем, лепљењем, одузимањем, додавањем, извлачењем, мешањем, сечењем, глачањем, миловањем. Површина је због тога рустична, треперава, немирна, напета, агресивна или смирена, сва од светлости и сенке, понекад драматична, али увек визуелно и психолошки изазовна. Дискрипција је само средство да се преко асоцијације и аналогије дође до есенције... Оригиналност ове скулптуре није у генералном концепту који стваралачку свест супроставља актуелој уметничкој пракси, у искључивости језичког система и ексклузивности идеје. Оригиналност је у новом субјективизираном садржају и свести о јединству аутора и дела, у облику који је и метајезичка категорија и конкретни део тела скулптуре, али и супстанца духовног ткива бића које само привидно живи у једном времену... Халугинове скулптуре или појединачне фигуре или композиције, су сложене од истородних или блиских ликовно-језичких елемената. Ради се о комбинацији органских и геометријских облика, о њиховом јединству у простору идеје. Понеки од ових облика носе сва обележја архетипског знака који је поникао у праскозорју човекове креативне свести. Такав облик, без обзира на физичку препознатљивост порекла, садржи обрисе универзалног симболичког или метафизичког значаја. Он увек говори више од онога на шта визуелно асоцијативно упућује.“

***


Академик Сава Халугин, у свом изложбеном простору (Фото: Вељановић, Суботица 2020)

Сава Халугин рођен је у Новом Кнежевцу (Банат) 17. априла 1946. године од оца Васе и мајке Милене. Дипломирао је 1972. године на Академији ликовних уметности у Београду, у класи професора Јована Кратохвила. На истом факултету је заршио постдипломске студије (1978). Члан је Удружења луковних уметника Србије (УЛУС) од 1975. године. Добитник је бројних награда од којих и два „Златна длета“, коју додељује УЛУС. Био-библиографска грађа о његовом стваралаштву је импозантна. Скулптуре академика Халугина красе сталне поставке у бројним градовима: од Новог Кнежевца до Аранђеловца, Суботице, Врбаса, Краљева, Апатина, Кикинде, Новог Сада, Београда (Музеј савремене уметности „Ушће“) и др. За члана Српске академије наука и уметности (САНУ), Одељење уметности, изабран је 2018. године.

Музеју Војводине даровао је више својих скулптура, а Музеју присаједињења 1918. две скулптуре (Краља Петра и Михајла Пупина Идворског).

Зоран Вељановић, архивски саветник и кустос – историчар, руководилац Музеја присаједињења 1918.