Пољопривредно оруђе које изазива велику пажњу код готово свих посетилаца Музејског комплекса Кулпин, када га виде на сталној поставци у Павиљону 2 или бившој коњушници, ковачници и машинској радионици, јесте запрежна тешка гвоздена брâна. Њихова најчешћа питања гласе: “Чему служи ова машина?” или “Како се она зове?” Чим им кажем да примену налази и ван пољопривреде, код равнања тениског терена од шљаке између сетова или, пак, на хиподрому, за равнање стазе између две трке, одмах потврде да знају, чему онa служи. Дакле, реч је о брâни.

 Сентандреја је питоми, чаробни, барокни градић, који је смештен на обали Дунава, недалеко од Будимпеште. Калдрмисане улице, једноспратне куће, капије од кованог гвожђа, и неколико православних храмова на малом простору, враћају нас у 18. век. Као седиште Срба чинио је важну карику у прошлости српског народа, који је Сентандреју економски и културно јачао и улепшавао.

 Два цртежа и акварел сликара и илустратора Бранка Ђукића чувају се у Збирци савремене уметности Музеја Војводине. Поклон су уметника после Колоније Музеја одржане 2015. године у кулпинском Дворцу. Иако су уметници највећи део времена током колоније провели у Кулпину, на већину је најјачи утисак оставио Дворац у Челареву, као место где су се окупљали не само чланови породице Дунђерски, већ и Никола Тесла, Паја Јовановић, Стеван Тодоровић и Лаза Костић, који је у част Ленки Дунђерски, коју је упознао у овом дворцу, написао Santa Maria della Salute, једну од наших најлепших љубавних песама из епохе романтизма.

 Војводина је у 19. веку изнедрила велики број композитора и музичара међу којима има оних чија имена са поносом носе улице, гимназије, музичке школе и друге установе културе. На списку великана војвођанске музике на посебан начин истиче се име Марка Нешића. Својом свестраношћу и радом у различитим уметничким и друштвеним сферама Нешић је оставио неизбрисив траг у култури Срба у Војводини. Његов рад се најчешће везује за тамбурашку музику, у оквиру које је највише деловао као композитор, аранжер, текстописац и извођач.

 У Ликовној збирци Музеја Војводине чува се слика, уље на платну, Алегорија лета, на којој је оно симболично представљено путем неколико девојака окружених цвећем. Слика није потписана, али се претпоставља да је дело једног од водећих француских рококо сликара Франсоа Бушеа (Francois Bousche 1703−1770) или неког његовог ученика. Слика је поклон др Федоре Бикар, некадашње музејске саветнице и историчарке Музеја Војводине, која ју је „открила“ у једној антикварници у Будимпешти 50-их година прошлог века.

 У Нумизматичкој збирци Музеја Војводине налази се редак примерак бронзаног новца матапанског типа са натписом: СТЕФАН РЕX СТЕФАН, добро искован али слабо очуван, што смета бољем уочавању детаља. Поменути примерак је свакако део (фракција) српског матапанског динара и могуће је да припада самим почецима ковања српског новца.