Када је Аустроугарска објавила рат Краљевини Србији 28. јула 1914. године, започела је са мобилизацијом свог становништва. Војни обвезници Двојне монархије били су и Срби, тачније онај део српског народа који није био интерниран у логоре или ликвидиран током погрома и намештених судских процеса након Сарајевског атентата.
Током заштитних археолошких истраживања спроведених на Гомолави 2017. године откривен је усамљени гроб бебе из периода бронзаног доба. Изузетно тврда и сува земља учинила је укоп готово неприметним и у великој мери отежавала откривање ових крхких остатака.
Након завршетка Првог светског рата, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца нашла се пред великим задатком у погледу економског развоја и напретка државе. Требало је решити наслеђене економске проблеме у виду ратне штете, отплате дугова, недостатка капитала и квалификоване радне снаге. Први задаци монетарне политике односили су се на унификацију новца и санацију „валутног хаоса“. На простору Краљевине СХС налазило се у оптицају пет валута: динар Краљевине Србије, перпер Краљевине Црне Горе, бугарски лев, немачка марка и у највећем делу државе аустроуграска круна.
Модерна археологија се бави реконструкцијом живота праисторијских људи. За многе предмете и грађевине настале људском руком знамо како су изгледале, али не и сасвим како су направљене. Најбољи пример за то су пирамиде у Египту.
Вотивни (култни) хлеб од глине из неолита, Потпорањ (Војводина)
Тамо где теоријска археологија не може да пружи одговоре наступа најмлађа дисциплина у археологији—експериментална археологија. Резултати ове, у Европи и свету све популарније дисциплине, умногоме обогаћују наша сазнања о свакодневном животу људи у прошлости.
Беседе су биле посебан вид друштвеног и забавног живота, нарочито популаран код омладине током 19. века и првих деценија 20. века, када су постојала строга правила везана за њихово „владање“.
Традиционална одећа сеоског становништва Војводине или како је уобичајено називамо народна ношња, према основној етнолошкој подели спада у панонски тип ношње. Панонске ношње су перпознатљиве по томе што су основни одевни предмети израђени од тканина биљног порекла – кудеље и лана, а од половине 19. века и памука. Ови материјали, осим памучне нити, која се куповала, су се у потпуности производили у домаћој радиности. Може се рећи да су значајан утицај на ову карактеристику ношњи панонског типа имали климатско-географски услови подручја погодни за узгој текстилних биљака.
Дванаестог јуна 2020. године Музеј Војводине обележава значајан јубилеј – 30 година од отварања Сталне поставкe
