На статуети са другог примерка колица из Дупљаје, урезан је на три места кукасти крст. Он привлачи погледе посетилаца, услед значења које је задобио током ХХ века и тражи појашњење. Одакле симболика нацистичке Немачке у бронзано доба?

Шта је труковање и зашто је важно да то објаснимо?

Један од најважнијих разлога је тај што треба да схватимо да без труковања не би било ни веза, да будем прецизнија веза по писму! Дакле, ни свих оних прелепих извезених цветних орнамената у композицији са монограмима, пауновима, мачкама или псима. Непостојање труковања би довело до тога да би бројне девојчице, девојке и жене остале ускраћене за једно прелепо умеће, а то је вез!

Затим, какве би биле девојачке спреме да није било труковања па онда и веза? Како би оне проводиле своје слободно време? Како би се остваривале блиске везе између мајке и ћерке, баке и унуке, свекрве и снаје? Како би све оне изразиле своју креативност, маштовитост, умешност или своја осећања? Али кренимо редом...

У археолошким збиркама Музеја Војводине налази се око 250 предмета од керамике који се могу сврстати у дечије играчке. Најчешћи облици су минијатурне посуде и фигурице животиња и људи, али међу њима има и ритуалних предмета: звечки, алатки за предиво, разних плочица и кугли. Потичу из различитих периода праисторије – од неолита до гвозденог доба – а њихова старост досеже и до 7.000 година.

Дуван је биљка која је у Европу стигла након открића Новог света, а начин његовог коришћења су на шпанском двору приказали већ чланови Колумбове експедиције. Поред тога што је у прошлости увожен на наше просторе, временом се почело и са његовим узгајањем и прерадом. Васа Стајић је пронашао податак да је прерада дувана у Новом Саду почела 1770. године, од када је италијанска породица Сопрано имала млин за прераду дувана ради прављења бурмута.

Психофизичка дејства која дуван има на човека условила су његово коришћење. У постојбини, ова ароматична биљка је коришћена у култовима, али и лечењу. Забележено је да су му у Европи такође приписивана лековита својства. Међутим, због откривања бројних лоших последица по здравље, временом су се доносиле и забране које се односе на његово коришћење. Од појаве дувана на нашим просторима до данас, коришћен је разноврстан прибор за његово уживање, о чему сведоче и сачувани примерци у музејским збиркама. Иако су постојали различити начини припреме и конзумирања ове биљке, попут жвакања, ушмркивања праха у нос, испијања течности са дуваном, пушење је било најраспрострањенији начин.

Келтски статер, племе Боји, 1. век пре Христа, остава из Обровца

Келти су насељавали средње Подунавље и Поморавље у другој половини последњег миленијума пре Христа. Овај период у западној, средњој и југоисточној Европи обележава млађе гвоздено доба, односно латенска култура. За Келте се везује почетак робно новчане размене на овим просторима уз појаву и оптицај златног, сребрног и бронзаног новца. Златан није био у интензивном оптицају, већ се сматра доказом даривања и плаћања, те више показује постојање одређених политичких и социјалних обавеза.

Током 19. и почетком 20. века рад српских културно-просветних инстистуција и удружења у Јужној Угарској био је надахнут националном борбом европских народа, која је за циљ имала остваривање права на државну независност у оквиру европских империја. Избијањем Првог светског рата рад националних институција међу Србима у Јужној Угарској бива присилно прекинут, при чему само поједина доборовољна српска удружења настављају свој рад под окриљем Црвеног крста. Међу њима, болница Добротворне задруге Српкиња Новосаткиња, отворена у згради Српског учитељског конвикта у Новом Саду, представља јединствени пример.