Mеђу многобројним покретним културним добрима које чува Музеј Војводине налази се и лична библиотека познатог српског археолога – проф. др Милоја Васића.

Милоје Васић (Велико Градиште, 3. септембар 1869 – Београд, 4. новембар 1956) знаменита је личност српске науке и културе. Његово име се, пре свега, везује за праисторијско налазиште Винча, на којем је 1908. године започео прва методолошки утемељена археолошка ископавања у Србији и „свету подарио откриће“ једног од најзначајнијих неолитских налазишта у Европи. Милоје Васић заслужан је за развој свих археолошких институција у Србији и сматра се творцем наше археолошке науке. Осим у Винчи, Васић је археолошка истраживања вршио и на другим локалитетима у Србији – Пинкуму, Виминацијуму, Јабланици, Жутом брду и др. Његова библиографија је обимна, а посебно значајно је дело „Преисториска Винча“. Васић је био управник Народног музеја у Београду, професор на Великој школи и Филозофском факултету у Београду, уредник Старинара и члан Српске краљевске академије. За своја дела одликован је Орденом Св. Саве 4. степена (1904) и Орденом Св. Саве 3. степена (1924).

Нове врсте у Археоботаничкој башти:

Тимофејева пшеница и дивља тимофејева пшеница

Прошле јесени, 23. октобра, у Археоботаничкој башти Музеја Војводине из земље су истовремено никле прве влати двеју пшеница: тимофејеве пшенице (Triticum timopheevii) и дивље тимофејеве пшенице (Triticum armeniacum). Обе су тетраплоидне врсте. Дивља тимофејева пшеница још увек може да се пронађе у пределу Блиског Истока и широј околини, укључујући Закавказје. Дивљу тимофејеву пшеницу карактерише висок садржај протеина у зрну (30%). Осим тога биљка је отпорна на болести, нпр. пепелницу и гар. Међутим, ову плевну пшеницу одликују лоши приноси, као и ломљив клас.