Буди одговоран...
према духу и телу!
Театрић Музеја - сваке суботе у 11 сати
Археолошка конференција
„Словени и њихови суседи у 1. миленијуму н.е.“
Платформа еМУЗЕЈ

Мајска скупштина у Сремским Карловцима (13 – 15. мај 1848)

.

Револуционарна збивања 1848. године захватила су више европских земаља, проширивши се и на Хабсбуршку монархију у чијем саставу је била и територија данашње Војводине. Основни захтеви грађанске револуције били су промена застарелог феудалног друштвеног уређења, која је подразумевала увођење грађанских слобода, решавање аграрног, као и националног питања појединих народа. Код Срба у јужној Угарској дошло је најпре до аграрних немира, а после њиховог гушења у први план је избило национално питање. Иако су се у првим данима револуционарног покрета Срби нашли под истим заставама са Мађарима, верујући да се ствара демократска Угарска,  као заједница равноправних народа, убрзо је дошло до разлаза два народа.

Библиотека Милоја Васића

.

Mеђу многобројним покретним културним добрима које чува Музеј Војводине налази се и лична библиотека познатог српског археолога – проф. др Милоја Васића.

Милоје Васић (Велико Градиште, 3. септембар 1869 – Београд, 4. новембар 1956) знаменита је личност српске науке и културе. Његово име се, пре свега, везује за праисторијско налазиште Винча, на којем је 1908. године започео прва методолошки утемељена археолошка ископавања у Србији и „свету подарио откриће“ једног од најзначајнијих неолитских налазишта у Европи. Милоје Васић заслужан је за развој свих археолошких институција у Србији и сматра се творцем наше археолошке науке. Осим у Винчи, Васић је археолошка истраживања вршио и на другим локалитетима у Србији – Пинкуму, Виминацијуму, Јабланици, Жутом брду и др. Његова библиографија је обимна, а посебно значајно је дело „Преисториска Винча“. Васић је био управник Народног музеја у Београду, професор на Великој школи и Филозофском факултету у Београду, уредник Старинара и члан Српске краљевске академије. За своја дела одликован је Орденом Св. Саве 4. степена (1904) и Орденом Св. Саве 3. степена (1924).

Тимофејева пшеница и дивља тимофејева пшеница

.

Нове врсте у Археоботаничкој башти:

Тимофејева пшеница и дивља тимофејева пшеница

Прошле јесени, 23. октобра, у Археоботаничкој башти Музеја Војводине из земље су истовремено никле прве влати двеју пшеница: тимофејеве пшенице (Triticum timopheevii) и дивље тимофејеве пшенице (Triticum armeniacum). Обе су тетраплоидне врсте. Дивља тимофејева пшеница још увек може да се пронађе у пределу Блиског Истока и широј околини, укључујући Закавказје. Дивљу тимофејеву пшеницу карактерише висок садржај протеина у зрну (30%). Осим тога биљка је отпорна на болести, нпр. пепелницу и гар. Међутим, ову плевну пшеницу одликују лоши приноси, као и ломљив клас.