Три позлаћена касноантичка римска шлема красе сталну поставку Музеја Војводине. Истовремено Музеју доносе статус јединог места на свету где можете видети три примерка ових изузетних предмета античког занатства.
Кроз видео причу подсећамо Вас на њих.
Павле Татић рођен је 1881. године у Новом Саду. Основно и средњошколско образовање је стекао у родном граду, да би затим отишао на студије у Будимпешту. Као млад почео је да пише за Невен, Глас народа, а током Балканских ратова (1912–13) писао је у Илустрованој ратној хроници и Радикалској речи, у којима је био и главни уредник. У листу социјалдемократа Слобода био је одговорни уредник (1911–1913), када је лист из Будимпеште прешао у Нови Сад. При крају Првог светског рата Слобода је обновљена, и тада је Татић био њен сарадник и главни уредник (1918), а касније само сарадник.
Kонзервација, рестаурација и реконструкција
Изглед крста пре третмана
У самом центру Бача, уклопљен у амбијенталну целину места налази се Фрањевачки самостан. У тишини, сведочи о вековном континуитету живота, коришћења, освајања и разарања, али и о суживоту и мултикултуралности овога краја. Током своје историје манастирски комплекс је неколико пута обнављан и дограђиван о чему сведоче многобројни историјски извори.
Археолошка истраживања локалитета Борђош код Новог Бечеја почела су 2014. године као резултат сарадње стручњака Музеја Војводине и Института за праисторију и протоисторију Кристијан Албрехтс Универзитета из Кила у Немачкој.
Археолошко ископавање локалитета Борђош
У Чуругу, на налазишту Стари виногради, међу бројним налазима делова различитих посуда, пронађени су и делови једне зделе, која се по мотивима украса на себи, издваја из тог мноштва. Здела је била израђена од квалитетне глине, на брзом-ножном витлу, печена у грнчарској пећи. Тамно сиве је боје печења, углачане спољне и унутрашње површине. Цилиндричног је облика, са једва израженом стопом. Производ је локалних мајстора грнчара из 4. века, а чини део материјалног наслеђа археолошке културе Лимиганата у панонском Варварикуму.
Да ли вам недостају школске клупе?
Покладна маска, Стража, Банат, 1969.
Маска је реквизит који се често појављује у ритуалима и у народним обредима. Када су у питању годишњи обичаји, у нашим крајевима маскирање је присутно највише у зимском циклусу (вертепаши, звездари, а у неким местима и коринђаши) и почетком пролећа. Веровало се да се помоћу њега маскирани ослобађа своје личности и добија магијску моћ у доба када сунце треба да победи сурову зиму.
