Превод египатског рецепта теста за утврђивање трудноће, односно теста за утврђивање стерилитета (Велики медицински берлински папирус; написан око 1250. г. п. н. е.) гласи:

Други начин за утврђивање чињенице да ли је жена носећа [или] није носећа: јечам, двозрну пшеницу жена би требало сваког дана да накваси својим урином, [заједно са] урмама и песком, у две вреће. Уколико обе биљке никну, носећа је. Уколико [прво?] никне јечам, биће мушко. Уколико [прво?] никне двозрна пшеница, биће женско. Уколико ниједна биљка не никне, није носећа.

Хмељ је дуговечна дивља повијуша која расте и до шест метара у висину. Танком, вијугавом и храпавом стабљиком се пење по плотовима, грмљу, али и другом, јачем биљу. Врхови младих стабљика се понекад испреплићу и увијају у смеру казаљке на сату један око другог. Листови су му тропрсти или петопрсти. Као и стабљика, листови су храпави од кратких, крутих длака. Биљка је дводома – постоје "женске" и "мушке" биљке. Хмељ цвета од маја до августа. Само женске биљке носе јајасте шишарке које се приликом брања лепе за прсте. Дугачке су 3–4 цм, а широке 2 цм. У шишаркама се налазе жлездасте творевине које се користе, пре свега, у индустрији пива. Смола из лупулина конзервише пиво спречавајући развој млечно-киселих бактерија, етарско уље му даје пријатан мирис, горке материје (хумулон и лупулон) горчину, а танин га бистри таложећи беланчевине јечменог слада.

Купину – остругу (Rubus caesius L.) чини жбун чије танке гране пузе по земљи, или се пењу по другим биљкама. Листови оструге су нежнији и тањи него код обичне купине. Од обичне купине се разликују и по томе што су јој листови увек троделни, а на гранама има знатно мање слабих и кратких бодљи.