Затворенице Маријаностре 1943. године

 За време Другог светског рата више стотина партизана из Бачке је осуђено на дугогодишње казне затвора, које су служили у неколико затвора у Мађарској. Мушкарци су углавном били затворени у Сегедину, Вацу и Шатораљаујхељу, а жене у Маријаностри - граду на крајњем северу Мађарске у близини границе са Словачком. Унутар затвора Маријаностра налазио се стари манастир, којем је средином 19. века дозидана троспратна зграда намењена затвореницама. Дужност надзорника је обављало шездесетак часних сестара и тридесетак стражара мушкараца.

I део: Менора (хеб. свећњак)

Слично крсту, и менора је прешла пут од ритуалног објекта до много ширег обележја: јеврејског националног идентитета. Прва појава као симбола, је на новцу јудејског краља Антигона II Мататије (40-37. год. п.н.е.). Недуго затим, почела је да се појављује на гробовима и у синагогама. Од IV века, у Палестини и широм Медитерана се јавља на разним предметима профаног и ритуалног карактера.

 Трагови поправки на керамичким посудама сежу далеко у прошлост. Због својих својстава, керамичке посуде су склоне ломљењу, пуцању и другим видовима оштећења, те је одувек постојала потреба за осмишљавањем начина на који им се може продужити животни век. У највећем броју случајева, функција посуде би након поправке била промењена.

 У првој фази Првог светског рата, док је водила борбе на својој територији, српска војска је била наоружана претежно оружјем домаће производње базираном на Маузеровом систему, једино што је било мањег калибра (7 мм). Били су то модели М 1899, М 1899/07, М.1910 и карабин М.1908. Те пушке, тзв. „српски Маузер“, биле су конструкцијски веома сличне немачким формацијским пушкама М.98. Током борби у јесен 1915. и повлачења преко Албаније велики број тих пушака је заробљен или остао у тешком стању, без могућности да се, у недостатку резервних делова, поправе или комплетирају. Сем тога, од око 50.000 пушака и 1.700 карабина који су пренети до Крфа, било је свега око 20.000 савремених репетирки, а остало су биле једнометне острагуше преправљене у петометке, али застареле конструкције и слабих балистичких перформанси за тадашње стандарде. Због тога је одлучено да се обновљена српска војска наоружа савезничким оружјем. Одабрани су француски произвођачи. То је било практично решење за достављање, пошто су истим тим оружјем биле наоружане и француске јединице, са којима су српске биле у непосредном додиру и садејству.

Југословенски борци на Сремском фронту, 1944. година

Ујутро, 12. априла 1945. године, из 120 артиљеријских оруђа отпочела је ватрена припрема која је трајала 15 минута. Истовремено је 50 авиона Југословенске армије у два налета бомбардовало немачке положаје од Шида до Вуковара и Винковаца. Затим је уследио јуриш јединица које су се налазиле на првим линијама фронта. До увече, 1. пролетерска бригада је ослободила Вуковар, а следећег дана су немачки војници истерани из Винковаца.

Чортановци су мало место на Фрушкој гори, познато по бројним археолошким налазима који су ту откривани. Из римског периода овде су пронађени утврђење, остаци пољопривредног имања – виле  рустике, некропола, остава од 2300 новчића (која се чува у Народном музеју у Београду), али и средњовековно насеље.