Ima ukus kao biber, a ne miriše na biber. Šta je to?

Ova biljka je poznata u narodu kao: vodeni papar, vodena paprika, papričnjak, vodena biberka, ljutičevina... Radi se o uspravnoj, odnosno pridignutoj biljci, koja može da naraste do 60 cm u visinu. Biljka cveta od jula do oktobra. U botaničkoj literaturi papreni dvornik je poznata i kao Polygonum hydropiper L. (gr. polys = mnogo i gr. gony = koleno). Semena nekih vrsta iz ovog roda, kao npr. veliki dvornik (Polygonum lapathifolium L.), su početkom srednjeg veka u Nemačkoj namerno sakupljana u prirodi za ljudsku ishranu (Behre, 2008). Drugi delovi biljaka, poput listova, lukovica, korena, rizoma samoniklih biljaka su takođe korišćeni u ljudskoj ishrani tokom ljudske istorije. Međutim, ovi delovi izuzetno retko mogu da se pronađu na arheološkim lokalitetima.

„Nekada davno živela je u selu siromašna udovica sa sinom jedincem, Vasilijem. Bio je marljiv i zgodan momak. Mnoge devojke u selu su se zagledale u njega. Međutim, on nije obraćao pažnju na njih. Od ranog jutra do mraka vredno je radio u polju. Jednom predveče, u povratku kući, otišao je na reku da se opere, predahne i uživa u zalasku sunca. Nije znao da je u reci živela rusalka koja ga je svako veče posmatrala skrivena među lokvanjem. Gledajući ga nežno uzdahnu.
– Ah – prošaputa rusalka – ako me voliš, da li bi živeli zajedno u rečnim dubinama? Vidi kako sam lepa pod hladnom vodom. –
Tada je Vasilije ugleda. On odbi da napusti zemlju i svoja polja i da ode sa prelepom rusalkom da živi u vodi.
– Ako nećeš da pođeš sa mnom – reče besno rusalka – onda te neće imati nijedna! Pretvoriću te u cvet u polju raži! –
I cvet bude plav kao što su Vasilijeve oči bile. U znak sećanja na izgubljenog mladića ljudi nazvaše cvet različak.“

Ukrajinska bajka (Florets.ru 2017)

Po svetskim merilima, obična pepeljuga spada među 18 najznačajnijih korova koji nanose najviše štete usevima. Po arheobotaničkim merilima, ova korovska vrsta je značajnija i od najprominentnijeg korova iz poznate narodne izreke – kukolja. Pepeljuga je verni pratilac useva još od pojave prvih ratara na ovom području u mlađem kamenom dobu, pre osam milenijuma, sve do danas.

Kupina je zbirno ime za mnogobrojne vrste roda Rubus sa crnim plodovima. Iako kupina raste na šest kontinenata (osim Antarktika), područja sa najvećom genetskom različitosti kupine su Severna Amerika i Evropa. Samo u Evropi postoji nekoliko stotina podvrsta i oblika koji se teško razlikuju. Obični skupljači kupine ne mare za ove botaničke podele, njih interesuje gde rastu kupine sa krupnim plodovima i gde ih ima u izobilju, a gde npr. rastu kupine sa malim, ali slatkim plodovima i sl.

Ječam (Hordeum vulgare L.)

Ječam pripada najužem krugu biljaka koje su praistorijski ljudi među prvima uspeli da privedu kulturi. Iako ova vrsta ima nemerljiv značaj kao neprekidan izvor hrane od pojave prvih ratara i tokom cele praistorije često arheolozi, pri nabrajanju glavnih žitarica, pominju ječam u drugom planu, u senci „primitivnih“ vrsta pšenice. U Vojvodini ne postoji praistorijsko naselje gde nisu pronađeni ostaci ove biljne kulture.

Ostala narodna imena: spelta, pir

Na velikom broju interenet sajtova koji popularišu „zdravu hranu", krupnik je označen kao najstarija žitarica. Isti izvori navode da ova kultura vodi poreklo iz južne Azije, te da je na Bliski istok došla pre oko 9.000 godina... Marketing i nauka ne idu svaki put ruku pod ruku. Krupnik jeste drevna žitarica, ali ne i najstarija!