Izbeglice iz Srbije (1804−1813)

U kriznim momentima Prvog srpskog ustanka (1804–1813) stanovništvo je bežalo na neutralnu, austrijsku stranu. Bilo je više izbegličkih talasa: 1804, 1806, 1809. i 1813. godine. Iako se posle poboljšanja prilika veći deo izbeglica vraćao u Srbiju, ipak je jedan njihov deo, ostajao na područjima severno od Save i Dunava, naročito u gradovima: Zemunu, Pančevu, Mitrovici, Karlovcima i Novom Sadu.

Panorama Zemuna, početak 19. veka

Austrija je prema izbegličkom pitanju nastojala da zadrži neutralnost. Prema odredbama iz 1804, 1806. i 1809. godine, ona je primala nenaoružane izbeglice pojedinačno i grupno, ali je vodila računa da ne izazove protest Turske.

Franc I, austrijski car (1792–1835)	Karađorđe Petrović

Posle sloma ustanka 1813. hiljade ljudi počele su bežati u Srem i Banat. Kontumaci, kao deo zdravstvenog kordona u kojem su lica koja su dolazila iz Turske morala izdržavati karanten – probu zdravlja, nisu mogli prihvatiti sve izbeglice, te su vojne vlasti organizovale kontumace pod vedrim nebom – zbegove, duž Save i Dunava. Dvorski ratni savet je 29. septembra 1813. naredio da begunci pri prelazu granice moraju predati oružje, izdržati karanten i nastaniti se na izvesnoj udaljenosti od granice. U jugoistočnom Sremu izbeglice su bile sakupljene u 16 zbegova, a u južnom Banatu u 22 zbega. Prema evidenciji koju su vodili kontumaci na kordonu, u Srem je izbeglo 64 010 lica, a u Banat 45 675 - ukupno oko 110 000 lica. Međutim, izbeglice su se probijale i mimo kontumaca, tako da se u nekim izveštajima govorilo o broju od 150 000.

Zemunski kontumac, početak 19. veka	Sanitetska potvrda, 1812.

Među izbeglicama bilo je mnogo ustaničkih starešina: Karađorđe, Mladen Milovanović, Jakov Nenadović, Sima Marković, Luka Lazarević. Oni su iz Zemuna sprovedeni u manastir Fenek. Karađorđe je potom interniran u Grac, a velike vojvode u druge gradove Donje Austrije, odakle će 1814. otići u Rusiju.

Srpsko stanovništvo pomagalo je izbeglice koliko je moglo: u smeštaju, ishrani, zapošljavanju. Veliku ulogu odigrala je crkvena jerarhija koja je izbeglo stanovništvo smeštala u pojedine parohije i manastire.

Posle objavljene amnestije veliki deo izbeglog naroda vratio se u Srbiju, ali su mnogi i ostali jačajući tako srpsku populaciju na ovom području.

Veselinka Marković, muzejski savetnik – istoričar