Zbirka za duhovni i društveni život i običaje sastoji se iz većeg broja kolekcija sa raznovrsnim predmetima.

Kolekcije su grupisane u veće tematske celine:

• običaji uz kalendarske praznike
• običaji životnog ciklusa
• muzički instrumenti
• igračke
• pribor za pušenje

Godišnji običaji ili običaji uz kalendarske praznike predstavljaju prepoznatljiv deo tradicionalne kulture svih naroda koji žive u Vojvodini. Neki od njih se održavaju i danas, većinom u redukovanoj formi, ili su, što je čest slučaj u poslednjih 20 godina, nastali kao rezultat revitalizacije pojedinih običaja.

Za božićni ciklus praznika karakteristična je posebno razvijena običajna praksa. Održavanje obrednih povorki na Badnje veče (ili sam Božić) spada u njene centralne elemente. Muzej poseduje vrednu kolekciju obrednih maski i vertepa korišćenih prilikom izvođenja ovih maskiranih ophoda.

Kolekciju uskršnjih jaja čini 150 predmeta: među njima su jaja bojena i šarana tradicionalnim tehnikama, ali i ona ukrašena na savremen način. Posebno se ističu jaja šarana batik tehnikom, odnosno voskom. Neka od njih su u više boja i sa izuzetno finim šarama, a poznata su pod imenom svilopis.

Običaje uz žetvu ilustruju predmeti od slame: žitni venci i tzv. božije brade, kao i ukrasi od slame.

Kolekciju obrednih hlebova u ovoj zbirci čine: božićni, uskršnji, svadbeni i obredni hlebovi koji su se koristili uz pogrebne običaje. Svaki od ovih hlebova ima poseban oblik i namenu. Čuvaju se većinom kao gipsani odlivci originalnih hlebova. U zbirci se posebno ističe kolekcija pečata za obredne hlebove poskurnjaka.

Predmeti u ovoj zbirci koji su vezani za narodnu, odnosno privatnu ili porodičnu pobožnost su: molitvenici, krunice, medaljoni, predmeti sa hodočašća – uglavnom sa vodica iz Vojvodine i okoline, raspeća, svetiteljske slike i figurine, slavske čaše i flaše sa nacionalnim obeležjima.

Najvažniji običaji vezani za životni ciklus su: svadbeni običaji, običaji oko rođenja deteta i pogrebni običaji. Oni ilustruju pogled na svet i vrednosti tradicionalnog društva. Obeležavani su kao događaji važni za čitavu zajednicu, ne samo za pojedince na koje se odnose. Sadrže mnoštvo ritualnih, simboličkih radnji; najčešće imaju čvrstu strukturu, a učesnici tačno određene uloge. U ovoj i drugim etnološkim zbirkama čuvaju se mnogi rekviziti korišćeni za obavljanje pomenutih običaja. Tako su za svadbene običaje karakteristični: predmeti koji se daruju u ovim prilikama, oznake svadbenih časnika i ostalih svadbara – peškiri, štapovi, zatim uramljeni nevestinski venci i drugi predmeti. U zbirci postoji i 40 ukrašenih, šaranih tikvica, izuzetne lepote, koje su korišćene za držanje pića, samo kao ukras ili u posebnim prilikama, recimo pri pozivanju u svadbu.

Za običaje oko rođenja deteta karakteristične su posude za nošenje ponuda porodilji, kao i kompleti za krštenje.

U pogrebne običaje spadaju običaji oko sahrane, ali i oni koji se obavljaju prilikom određenih praznika, kao što su: Zadušnice, Badnji dan, Veliki petak, Ružičalo, Svi Sveti. Među mnoštvom predmeta koji su se koristili u obavljanju tih običaja i još uvek se koriste su: sveće, bosiljkača, pokrov, peškiri, obredni hlebovi, posude i raboši za izlivanje male vode.

Još jedan bitan deo vojvođanske baštine koji se čuva u ovoj zbirci su i tradicionalni muzički instrumenti. Među njima ima dečijih instrumenata, poput svirala od kukuruzovine, ali i instrumenata koje su izradili poznati majstori.

Za period detinjstva vezana je kolekcija dečijih igračaka, u kojoj se čuvaju: lutke, posteljina za lutke, modeli nameštaja, posuđa, kolica... Ova kolekcija je takođe raznovrsna po vrsti materijala, vremenu i načinu nastanka, jer u njoj postoje predmeti domaće izrade, igračke koje su izradila deca, zanatski i industrijski proizvodi.

Pored igračaka i dečijih muzičkih instrumenata, za period detinjstva vezani su i predmeti koji se nalaze u drugim zbirkama, kao što su oprema za bebe, dečija odeća, kolevke, dupci i dečija kolica.

Zbirka se u novije vreme obogaćuje i predmetima koji pripadaju popularnoj i masovnoj kulturi, posebno kulturi mladih u 20-om veku, koji ukazuju na neke novije modele socijalizacije i uslove sazrevanja.

Interesantna je i kolekcija koju čini pribor za pušenje – lule, muštikle, ocila, duvankese. Ovi predmeti pružaju uvid u istoriju upotrebe duvana na ovim prostorima.

Prikupljanje građe o duhovnom i društvenom životu podrazumeva terenski rad. Građa o starijoj običajnoj praksi prikuplja se većinom intervjuima, a savremeni običaji beleže se fotografijama i video snimcima. Etnološko odeljenje raspolaže velikom zbirkom fotografija koje su nastale kao terenski snimci ili reprodukcije starih fotografija. One su izuzetan izvor za poznavanje običajne prakse i upotrebe materijalne kulture vezane za duhovni i društveni život u izvornom kulturnom kontekstu.

(Tatjana Bugarski, kustos, etnolog)