Профани намештај домаће и стране провенијенције, који је употребљаван на територији Војводине, сведочи нам о култури становања племићких и грађанских породица протеклих векова.
На сталној поставци Музеја Војводине, у оквиру сегмента културне историје, налази се веома занимљив комад намештаја – секретер из 1827. године. У колекцију музеја доспео је откупом 1960. године, од једне старе суботичке породице. Овај секретер припада бидермајеру, који се у земљама средње Европе јавља између 1815. и 1848. године. У смислу стила, али и духа времена, бидермајер је свој најбољи израз нашао управо у култури становања и опремања грађанских ентеријера. У ентеријеру, секретер се  најчешће налазио у соби за примање, или у салону, и сматран је женским намештајем.
Секретер заузима посебно место међу предметима ове врсте, јер је мајстор који га је израдио оставио запис. Сигнирање намештаја није била уобичајена пракса, и самим тим представља известан раритет. Запис је на мађарском језику и у преводу гласи „Колонић Шандор израдио је овај орман као ремек у Мариа Терезиопољу“. На основу овог знамо да је секретер израђен као предмет за полагање мајсторског испита (ремек), у данашњој Суботици (Мариа Терезиопољу).

Са нашом интерактивном публикацијом Музејска лепезица проведите време код куће са својим дететом, а када карантин прође очекујемо Вас у Музеју Војводине.

Преузми публикацију ОВДЕ.

Већ у првим месецима НОБ-а поставило се питање здравственог збрињавања рањених и болесних бораца. Једна од првих активности позадинских активиста било је организовање курсева за болничарке, које су на себе преузимали лекари и друго стручно медицинско особље које се у почетку прикључивало НОП-у.
Илегалне базе, организоване у свим деловима Војводине, имале су за једну од главних намена смештај рањених бораца на негу и опоравак. Касније се на Фрушкој гори организују болнице. Нарочито је позната болница на Рохаљ-базама, главном логистичком центру сремских партизана. Како су партизанске јединице расле и развијале се, тако се у свакој од њих стварала санитетска служба. Временом су у њих улазили угледни лекари.
 „Партизанско буре“ са Рохаљ-база је направа која је служила за дезинсекцију одеће. Одећа се постављала на дрвене летвице или штапове, послагане унутар бурета, тако да не додирује метални зид бурета. Испод њега би се наложила ватра и висока температура убијала би паразите у одећи. Направа је била најбоље средство за превенцију тифуса, опаке заразне болести коју преносе ваши које се завлаче у одећу.