Збирка за духовни и друштвени живот и обичаје састоји се из већег броја колекција са разноврсним предметима.

Колекције су груписане у веће тематске целине:

• обичаји уз календарске празнике
• обичаји животног циклуса
• музички инструменти
• играчке
• прибор за пушење

Годишњи обичаји или обичаји уз календарске празнике представљају препознатљив део традиционалне културе свих народа који живе у Војводини. Неки од њих се одржавају и данас, већином у редукованој форми, или су, што је чест случај у последњих 20 година, настали као резултат ревитализације појединих обичаја.

За божићни циклус празника карактеристична је посебно развијена обичајна пракса. Одржавање обредних поворки на Бадње вече (или сам Божић) спада у њене централне елементе. Музеј поседује вредну колекцију обредних маски и вертепа коришћених приликом извођења ових маскираних опхода.

Колекцију ускршњих јаја чини 150 предмета: међу њима су јаја бојена и шарана традиционалним техникама, али и она украшена на савремен начин. Посебно се истичу јаја шарана батик техником, односно воском. Нека од њих су у више боја и са изузетно финим шарама, а позната су под именом свилопис.

Обичаје уз жетву илуструју предмети од сламе: житни венци и тзв. божије браде, као и украси од сламе.

Колекцију обредних хлебова у овој збирци чине: божићни, ускршњи, свадбени и обредни хлебови који су се користили уз погребне обичаје. Сваки од ових хлебова има посебан облик и намену. Чувају се већином као гипсани одливци оригиналних хлебова. У збирци се посебно истиче колекција печата за обредне хлебове поскурњака.

Предмети у овој збирци који су везани за народну, односно приватну или породичну побожност су: молитвеници, крунице, медаљони, предмети са ходочашћа – углавном са водица из Војводине и околине, распећа, светитељске слике и фигурине, славске чаше и флаше са националним обележјима.

Најважнији обичаји везани за животни циклус су: свадбени обичаји, обичаји око рођења детета и погребни обичаји. Они илуструју поглед на свет и вредности традиционалног друштва. Обележавани су као догађаји важни за читаву заједницу, не само за појединце на које се односе. Садрже мноштво ритуалних, симболичких радњи; најчешће имају чврсту структуру, а учесници тачно одређене улоге. У овој и другим етнолошким збиркама чувају се многи реквизити коришћени за обављање поменутих обичаја. Тако су за свадбене обичаје карактеристични: предмети који се дарују у овим приликама, ознаке свадбених часника и осталих свадбара – пешкири, штапови, затим урамљени невестински венци и други предмети. У збирци постоји и 40 украшених, шараних тиквица, изузетне лепоте, које су коришћене за држање пића, само као украс или у посебним приликама, рецимо при позивању у свадбу.

За обичаје око рођења детета карактеристичне су посуде за ношење понуда породиљи, као и комплети за крштење.

У погребне обичаје спадају обичаји око сахране, али и они који се обављају приликом одређених празника, као што су: Задушнице, Бадњи дан, Велики петак, Ружичало, Сви Свети. Међу мноштвом предмета који су се користили у обављању тих обичаја и још увек се користе су: свеће, босиљкача, покров, пешкири, обредни хлебови, посуде и рабоши за изливање мале воде.

Још један битан део војвођанске баштине који се чува у овој збирци су и традиционални музички инструменти. Међу њима има дечијих инструмената, попут свирала од кукурузовине, али и инструмената које су израдили познати мајстори.

За период детињства везана је колекција дечијих играчака, у којој се чувају: лутке, постељина за лутке, модели намештаја, посуђа, колица... Ова колекција је такође разноврсна по врсти материјала, времену и начину настанка, јер у њој постоје предмети домаће израде, играчке које су израдила деца, занатски и индустријски производи.

Поред играчака и дечијих музичких инструмената, за период детињства везани су и предмети који се налазе у другим збиркама, као што су опрема за бебе, дечија одећа, колевке, дупци и дечија колица.

Збирка се у новије време обогаћује и предметима који припадају популарној и масовној култури, посебно култури младих у 20-ом веку, који указују на неке новије моделе социјализације и услове сазревања.

Интересантна је и колекција коју чини прибор за пушење – луле, муштикле, оцила, дуванкесе. Ови предмети пружају увид у историју употребе дувана на овим просторима.

Прикупљање грађе о духовном и друштвеном животу подразумева теренски рад. Грађа о старијој обичајној пракси прикупља се већином интервјуима, а савремени обичаји бележе се фотографијама и видео снимцима. Етнолошко одељење располаже великом збирком фотографија које су настале као теренски снимци или репродукције старих фотографија. Оне су изузетан извор за познавање обичајне праксе и употребе материјалне културе везане за духовни и друштвени живот у изворном културном контексту.

(Татјана Бугарски, кустос, етнолог)